Галерија фресака
Цара Уроша 20

Радно време:

уторак, среда, петак 10:00-17:00
четвртак, субота 12:00-20:00
недеља 10:00-14:00
понедељком затворена

Народни музеј у Београду у понедељак, 10. маја, обележава 166. година постојања и рада. Тим поводом, најстарија институција културе у Србији организује студијску изложбу Студеница – осам векова сликарства, аутора мр Бојана Поповића. Изложба и каталог реализовани су захваљујући средствима Министарства културе Републике Србије, а добротвор изложбе је највећи светски произвођач грађевинских материјала, француска компанија Lafarge, фабрика цемента из Беочина.
Идејно заснована на естетско-едукативном концепту, изложба Студеница – осам векова сликарства презентује духовна начела и естетске критеријуме српске средњовековне државе и уметности посредством јединственог културног блага које Народни музеј баштини.
Манастир Студеница последња је задужбина Стефана Немање у Србији, саграђена око 1190. године. Архитектонски, Богородичина црква у Студеници најзначајнији је споменик рашке стилске групе и по узору на њу грађени су готово сви маузолеји владара из династије Немањића. Унутрашњи простор храма обликован је за потребе источнохришћанског богослужења, док су раскошне, мермером оплаћене фасаде и богати архитекстонски ураси рађени по узору на романичке цркве, чиме је остварена синтеза оновремених уметничких достигнућа Истока и Запада. Вишеструка функција и велики значај Студенице, као гробног места Стефана Немање, ходочасничко место и монашки центар, умногоме су утицали на концепт сликаног програма у унутрашњости Богородичине цркве.
Изложбом ће бити представљено сликарство Богородичине цркве, задужбине и маузолеја Стефана Немање, родоначелника династије Немањића, настало по жељи његових синова великог жуапана Стефана Немањића, великог кнеза Вукана и првог студеничког игумана Св. Саве, о чему сведочи српскословенски натпис у прстену тамбура куполе. Сликарство манастирског католикона настало је 1208/9. након преноса моштију Стефана Немање, светог Симеона, из Хиландара у Студеницу. Овај ванредни догађај илустован је фрескама у капели спољне припрате, чије су копије такође део наведене изложбе. За осликавање очеве задужбине Св. Сава је ангажовао изузетне уметнике који су у Богородичиној цркви остварили најсавременија дела ондашњег православног света. Томе у прилог говоре раскошне фреске на златној и азурној подлози, савршенство стила достојанствених фигура светитеља и монументалних композиција као што је Распеће. Као бисер српске средњовековне уметости манастирски комплекс Студеница увршћен је 1986. године у листу светске културне баштине под заштитом УНЕСКО-а.
Изложбом Студеница - осам векова сликарства повест о манастиру Студеница, њеном ктитору и идеји државне самосталности и континуитета, биће представљена кроз више тематских целина. У пет сала Галерије фресака биће изложено 40 експоната: копије фреска из Богородичине цркве и спољне припрате, одливци архитектонске пластике, те мулажи раскошног западног портала и апсидалне трифоре. Њихов уметнички значај и вишеслојна значења биће употпуњени пропратним визуелним материјалом: фотографијама, копијама, цртежима и плановима како оригиналног студеничког живописа тако и фресака из других српских средњевековних манастира, које су тематски и стилски блиске студеничким. Иновативни концепт презентације аутора Игора Степанчића, нуди посетиоцима један потпуно другачији, нов угао посмарања одабраних експоната. Овакво ликовно решење изложбе има за циљ да омогући посетиоцима да директно, из непосредне близине сагледају лепоту и истанчаност уметничког израза старог осам векова, али и да им приближи духовни и идеолошки контекст у којем је српска средњовековна уметност настајала.