izlozbekalendar

Детаљи живописа катедрале града Призрена, Богородице Љевишке

Изложбом Детаљи живописа катедрале града Призрена, Богородице Љевишке, Народни музеј у Београду гостује у Културном центру Србије у Паризу од 03. новембра до 10. децембра 2017. године.

Копије малог формата сликарства из Љевишке, које су израдили кописти фресака Зденка и Бранислав Живковић, изведене су са основним циљем да пренесу изражајну ликовност средњовековног мајстора, преко мотива које се често не запажају у оквиру комплексних сцена. У опусу који се састоји од 148 копија малог формата, одјекне сликарство и по вертикали храма, од Христа Пантократора до зоне стојећих фигура, као и по хоризонтали, од олтара до учених тема спољне припрате. Кустос Галерије фресака Народног музеја, др Бојан Поповић, направио избор од 30 експоната, који чине изложбу у Паризу. Иако на други начин предочено и у поновљеном сликарству приказано, из одабраних детаља блесне целина сликарства призренске катедрале.

Богородица Љевишка је сложено здање комплексног распореда и  разуђених сводова, типа уписаног крста са пет купола и звоника на западној фасади. Саборна је црква Призрена, једне од престоница средњовековне Србије. Богат избор тема био је наглашен како величином храма, тако и временом настанка сликарства. Наиме, 1310-1313 година, када се осликава Богородица Љевишка, време је наративног стила у којем влада тежња ка детаљном илустровању текста. Динамична слика, јаких светло тамних односа, остварена је од стране радионице чији је протомајстор Михаило, син Евтихијев, из уметничке породице Астрапа поменут у натпису у припрати храма.

Значај чудесног прожима храм. Од Христа Пантократора спушта се осам зракова, међу којима су анђели који спуштају текстове са речју Божјом пророцима. У калоти куполе света Софија, персонификација Божије премудрости надахњује јеванђелисте. Свећоносци и свеће приближавају гледаоцу трансцендални свет. У сагледавању програма светле, као посебне, ретке вредности поједине сцене и цилуси, нарочито спољне припрате. Поред персонификација срећу се и праобрази, праслике Богородице и Христа, попут праобраза Христовог представљеног  у пуном светлу, мандорли, у виду звезде крај пророка Варлаама. Развијене проповеди Јована Претече указују на две стално присутне равни – теолошка истанчаност се укршта са свакодневним. Неофити, новокрштене душе су представљене као дечаци и младићи који наги, скоком у воду бивају иницирани.

Дана 17. марта 2004. године постадала је поред других цркава на Косову, услед вандалског деловања изгредника албанске националности, и Богородица Љевишка. Основна штета учињена је њеним фрескама, нарочито онима у припрати и спрату припрате, олтару,  као и појединачним представама. У светлу тих трагичних догађаја, значај постојања и могућност излагања копија фресака, драгоцени су за очување и упознавање посетилаца изложбе са изузетном лепотом и значајем средњовековног зидног сликарства.

Страшни суд, персонификација, Богородица Љевишка


« Повратак на догађања