Поводом свечаног обележавања 75. годишњице оснивања Музеја Вука и Доситеја, у среду, 28. фебруара у 13 часова биће отворена изложба Лица Доситејевог лицеја кроз споменичко наслеђе Београда и одржана промоција истоимене књиге, ауторке Елиане Гавриловић, музејске саветнице из Музеја Вука и Доситеја.

У изложбеном простору Музеја Вука и Доситеја, фото-документарна изложба Лица Доситејевог лицеја кроз споменичко наслеђе Београда представља подручје око Доситејевог лицеја као инспирацију бројних уметника, фотографа и историографа у периоду друге половине 19. до осамдесетих година 20. века. Кроз репродукције дела рађених у техници уља на платну, акварела, пастела и цртежа тушем и оловком, принтова фотографија и репродукција историјских мапа и карата старог Београда, изложба на слојевит начин приказује објекте, улице и знамените личности које су оставиле траг у историји Београда и Србије од краја 18. до средине 19. века.

Свечаном отварању изложбе претходи промоција књиге Лица Доситејевог лицеја кроз споменичко наслеђе Београда, која на опсежан начин и из шире перспективе говори о историјском периоду и културном значају простора представљеном на изложби. О књизи ће говорити Бојана Борић-Брешковић, директорка Народног музеја Србије, Бранислава Јордановић, музејска саветница у пензији и ауторка Елиана Гавриловић.

Музеј Вука и Доситеја је музеј у саставу Народног музеја Србије. Посвећен је просветитељу и првом српском министру просвете Доситеју Обрадовићу и књижевнику и реформатору српског језика  Вуку  Стефановићу Караџићу. Музеј је основала Влада Народне Републике Србије на предлог Министарства просвете  28. фебруара 1949. године. Своје прве посетиоце Музеј је почео да прима у јануару следеће године у здању у којем је од 1809. до 1813. године радила Велика школа, прва високошколска установа основана током Првог српског устанка, 1808. године. Ова зграда налази се на Дорћолу и централни је објекат једне од најстаријих и најзначајнијих просторних културно – историјских целина, назване Подручје око Доситејевог лицеја. Целина обухвата део између данашње Улице краља Петра, Господар Јевремове, Kапетан Мишине, Симине, Kнегиње Љубице, Браће Југовића, Академског парка и Змаја од Ноћаја и од 1989/1990. године има статус културног добра од изузетног значаја.

Публика ће моћи да се упозна са значајним личностима, споменицима и историјату Подручја око Доситејевог лицеја на јединствен начин из књижевне и изложбене визуре. Изложба траје до 28. априла 2024. године.

Поводом званичног обележавања Дана државности Републике Србије – Сретења, у Малој галерији Народног музеја Србије, у среду 14. фебруара у 19 часова, отвара се изложба „ЛАДА – 120 пролећа. Избор дела из збирки Народног музеја Србије“. Приређена у сарадњи Народног музеја Србије и Друштва српских уметника Лада, изложба је посвећена важном јубилеју, 120. годишњици постојања овог угледног удружења, настала са идејом да укаже на континуирану делатност, дуготрајност и савременост Ладе, као важног ослонца у очувању националног уметничког наслеђа.

Представљајући разнолика дела двадесет активних чланова Ладе, узорних биографија и међународног угледа, изложба тежи приказивању уметничке слободе, својствене овом знаменитом удружењу, које негује активни однос између традиционалног и модерног, без унапред утврђених норми и предрасуда.

Основана у години обележавања стогодишњице Првог српског устанка, крунисања краља Петра I Карађорђевића и отварања Прве југословенске уметничке изложбе, Лада је градила свој пут упоредо са развојем државотворности Краљевине Србије. Чувајући мудрост и лепоту свог словенског бића, према речима аутора изложбе, музејског саветника Петра Петровића из Народног музеја Србије, Лада је била савременик важног периода у новијој српској историји.

Из године обележавања века и по од рођења сликарке Надежде Петровић, идејне и духовне зачетнице Ладе, Народни музеј Србије се симболично надовезује на обележавање 120. годишњице постојања Друштва српских уметника Лада. Као важан учесник у развоју Друштва, Народни музеј Србије будно прати и доприноси подршци Ладиних активности изложбеном и издавачком делатношћу, сакупљањем, чувањем и излагањем дела њених чланова.

У Малој галерији Народног музеја Србије, публика ће бити у прилици да до 24. марта ужива у делима Светомира Арсића Басаре, Јармиле Вешовић, Јосифа Видојковића, Николе Вукосављевића, Радомира Дамњановића Дамњана, Александра М. Ђурића, Бранимира Карановића, Весне Кнежевић, Радмиле Лазаревић, Милана Цилета Маринковића, Милована ДеСтил Марковића, Саве Пековића, Слободанке Ракић Шефер, Тодора М. Стевановића, Игора Степанчића, Добрија Стојановића, Слободана Трајковића, Тијане Фишић, Саве Халугина.

Поводом Сретења – Дана Државности Републике Србије улаз у Народни музеј Србије je бесплатан током 14, 15. и 16. фебруара. Очекује вас низ занимљивих музејских садржаја, добро дошли!

У уторак 23. јануара са почетком у 13 часова отвара се изложба„Доситејев долазак у Београд” у изложбеном простору Оџаклије Музеја Вука и Доситеја, посвећена последњој животној етапи великана српске културе, Доситеја Обрадовића.
На изложби су представљени експонати из збирке Музеја Вука и Доситеја који су ретко излагани – бронзано попрсје Доситеја Обрадовића, рад Рудолфа Валдеца из 1911. године, Доситејево попрсје у гипсу Марка Брежанина из 1940. године, Доситејев портрет Марина Тартаље, као и плакете и медаље са ликом Доситеја Обрадовића израђене у радионицама вајара Ђорђа Јовановића и Ивана Мештровића. Међу изложеним делима издвајају се писма које је Доситеј Обрадовић размењивао са блиским пријатељима током боравка у Земуну и Београду. Све странице писама биђе доступне заинтересованим посетиоцима у електронској форми, са преписом преузетим из Сабраних дела Доситеја Обрадовића у шест књига, у издању Задужбине Доситеј Обрадовић. На изложби ће бити представљена и архивска грађа везана за обележавање сто година од Доситејеве смрти и постављање споменика 1914. године — програм свечаности откривања споменика, програм свечане представе Српског краљевског народног позоришта и позивнице за банкет Београдске општине.
Отварању изложбе претходи промоција књиге Доситеј Обрадовић (1739/1742 – 1811), објављена у издању Народног музеја Србије. О књизи ће говорити Љиљана Чубрић, музејска саветница у пензији, теоретичарка књижевности, проф. др Јасмина Ахметагић и ауторка Елиана Гавриловић, музејска саветница из Музеја Вука и Доситеја.
Музеј Вука и Доситеја који је у саставу Народног музеја Србије, по својој меморијалној концепцији посвећен је просветитељу и првом министру просвете Доситеју Обрадовићу и реформатору српског језика, творцу српског књижевног језика, Вуку Караџићу. Изложбом о Доситејевој последњој животној етапи и свеобухватној књизи о његовом животу ауторке Елиане Гавриловић, Музеј Вука и Доситеја успешно доприноси иновативном сагледавању
значаја лика и дела Доситеја Обрадовића са циљем представљања јавности неисцрпне ризнице српске културне баштине.
Љубитељи и поштоваоци Доситејевих животних и књижевних путовања и сви заинтересовани који желе да открију занимљивости из живота инспиративне личности утицајног дела, моћи ће да уживају у изложби Доситејев долазак у Београд до 18. фебруара 2024. године.

Цртежи Новака Радонића, једног од најважнијих уметника 19. века, излажу се по први пут као засебна целина у оквиру изложбе Радонић сам. Избор цртежа Новака Радонића, која се отвара у Кабинету графике Народног музеја Србије у четвртак 14. децембра у 17 часова.

Заоставштину цртежа Новака Радонића чини преко 130 цртежа и пет скицен-блокова, те је ауторка изложбе, кустоскиња Народног музеја Србије Милица Цицмил, из тог богатог опуса издвојила она дела која најбоље сведоче о месту цртежа у Радонићевој уметности и његовом развоју у временима бројних актуелних уметничких праваца попут класицизма, назаренске уметности, бидермајера, романтизма и реализма. По различитости његовог рукописа, могу се издвојити два приступа цртежу – школски приступ који за циљ има савладавање одређеног цртачког проблема и онај други у којем се види усавршавање моделације и његова иновативност.

Тематика његових цртежа обухвата студије античких скулптура, студије по живом моделу, античке и традиционалне костиме који су га уводили у сликање историјских композиција у тренутку буђења националне идеје. Међу најбољим цртежима истичу се портрети и пејзажи којима приступа цртежом као четкицом. Међу његовим делима посебну групу чине романтичарски аутопортрети којих има неколико. Најчешће је себе престављао из полупрофила са карактеристичним дугим и кукастим носом.

Посебно место у његовом опусу заузимају цртежи настали током његовог боравка у Италији, који се могу поделити у две групе – ведуте италијанских градова, на којима су приказани значајни споменици, и копије портрета старих мајстора из Галерије Уфици.  Већина ових дела га представља као педантног и прецизног цртача и мајстора детаља. Квалитет италијанских цртежа огледа се у томе што настају покрету, у брзини, без комфора, па зато често имају „импресионистичку“ недовршеност.

Након повратка у домовину промене у доживљају уметности, али и реалистичке идеје које је све више усвајао, довеле су до постепеног одустајања од сликарства, у корист књижевности којом се бавио остатак живота.

У изложби Радонићевих цртежа која нам пружа до сада невиђени поглед на његово дело, можемо уживати све до 13. октобра 2024. године.

 

Разноврсно и богато декорисано посуђе од племенитих метала, сакупљано током више од 150 година, биће представљено на изложби  која ће бити отворена у петак 8. децембра  у 19 часова  у Великој галерији Народног музеја Србије.

Ауторке изложбе „Између трпезе и софре. Металне посуде од XIII до XIX века у збиркама Народног музеја Србије”, музејска саветница Бранка Иванић, виша кустоскиња Наташа Церовић и кустоскиња Ивана Лемкул одабрале су сребрне и позлаћене тањире и чаше, који су чинили саставни део свечаних трпеза и личних драгоцености, као и оне од других обојених метала, како би испричале причу о њиховој свакодневној употреби за чување, припрему и сервирање хране и пића. Делом стоног посуђа сматран је и прибор за прање руку, па је на малом броју сачуваних предмета коришћених у ту сврху, видљива пажња посвећeна њиховом украшавању. На изложби ће бити представљено и посуђе које је било у широј употреби у домаћинству, као што су посуде за купање које се по специфичном облику препознају и на ликовним представама из различитих периода и култура.

На изложеним предметима који обухватају широки хронолошки опсег, видљиво је присуство утицаја из различитих културних средина, како на посудама насталим у време и на територији српске средњовековне државе, тако и на подручјима која је у Отоманском царству насељавао српски народ. Сусрећу се једноставне византијске форме, биљна и животињска орнаментика карактеристична за западну уметност готике, као и руми, хатај и саз мотиви присутни на делима османске провенијенције. На појединим примерима ови елементи се преплићу, док је на мањем броју посуда заступљена и религиозна иконографија.

Изложба Између трпезе и софре. Металне посуде од XIII до XIX века у збиркама Народног музеја Србије пружа нам могућност да се упознамо са обичајима и навикама везаним за обедовање у прошлости, и околностима које га прате или му претходе. Поред историјског и етнографског, изложене посуде су и од великог уметничког значаја, будући да многе од њих приказују јединствена иконографска и декоративна решења каква се не могу срести изван збирки Народног музеја Србије

 У Спомен-музеју Надежде и Растка Петровића отпочело је извођење радова  на реализацији пројекта санације и адаптације, што представља најважнији корак у стварању предуслова да он постане важно место сусрета, дијалога и интеракције са драгоценом заоставштином значајних прегалаца наше културе.

По завршетку процедуре јавне набавке за избор извођача радова, а након формалног увођења извођача радова у посао, у петак 24. новембра 2023. године је отпочело је извођење радова на реализација пројекта санације и адаптације Спомен-музеја Надежде и Растка Петровића, чији је завршетак планиран за 2014. годину.

Пројектно-техничка документација санације и адаптације сачињена је у складу са „Условима за предузимање мера техничке заштите за санацију и адаптацију Спомен музеја Надежде и Растка Петровића“ Завода за заштиту споменика културе града Београда. Услови су подразумевали низ мера и ограничења у врсти и обиму радова који су условљени статусом објекта као споменика културе. У вези са тим, извођење радова се реализује уз обавезно учешће колега из Завода за заштиту споменика културе који је задужен за конзерваторски надзор

Дани Ермитажа у Србији 

Дани Ермитажа у Србији је културна манифестација међународног значаја коју заједнички организују музеј Ермитаж, Министарство културе Србије и компанија Гаспром њефт.

Пo први пут Дани Ермитажа у Србији биће одржани у периоду од 24. до 29. октобра 2023. године у Београду. Највећи руски музеј припремио је обиман програм. У сарадњи са Народним музејом Србије отварају се истовремено две изложбе: инклузивни изложбени пројекат Невидљива уметност и изложба Царски порцелан. Поводом обележавања 100-годишњице српског балета, која се обележава ове године, легендарни петербуршки Балет Јакобсон извешће две представе у Народном позоришту у Београду са најбољим делима из свог репертоара. Одржаће се и концерт познатог руског баритона, народног уметника Русије Василија Герела. Током Дана Ермитажа у Србији биће организоване и пројекције документарних и играних филмова у Југословенској кинотеци, мастер-класе, семинари и округли столови у Народном музеју. Генерални директор Ермитажа Михаил Пиотровски одржаће отворено јавно предавање Петербуршки мостови културе на Универзитету у Београду.

У оквиру манифестације Дани Ермитажа, у Београду и Новом Саду биће одржана и 4. руско-српска археолошка конференција на којој ће учествовати стручњаци из Ермитажа, Музеја Војводине и Народног музеја Србије. На крају главног програма, српски учесници конференције путују у Санкт Петербург како би наставили научни рад.

Дани Ермитажа у Србији само су први корак ка дугорочном развоју делатности једног од најпознатијих светских музеја у региону. Ермитаж у томе активно подржавају Министарство културе Србије и компанија „Гаспром њефт“. Манифестација Дана Ермитажа пружа могућност наставка културног дијалога између пријатељских земаља, дељења научних искустава и нових открића у области уметности и заштите културног наслеђа.

НЕВИДЉИВА УМЕТНОСТ и ЦАРСКИ ПОРЦЕЛАН.
Изложбе Ермитажа у Народном музеју Србије

 

Поводом Дана Ермитажа, манифестације од међународног културног значаја, коју од 24. до 29. октобра у Србији организују Ермитаж, Министарство културе Републике Србије и компанија Гаспром њефт, у Народном музеју Србије биће отворене две изложбе Невидљива уметност и Царски порцелан.

Инклузивни пројекат Невидљива уметност пружиће посетиоцима прилику да дотакну историју: древне фреске, старинске ћилиме и тактилне макете других дела из колекције Ермитажа. Изложба Царски порцелан повезаће историју династије Романов и реплике дворских сервиса за ручавање који су били у употреби на свечаним вечерама и породичним прославама руских монарха.

На изложби Царски порцелан у Великој галерији Народног музеја Србије, кроз одабране примерке царског порцелана и слике, говори се о историји царске Русије, о њеним владарима и традицији дворског живота. У фокусу ће се наћи чувени свечани сервиси који су коришћени током ручкова и пријема у Зимском дворцу и другим царским резиденцијама. Ове прелепе предмете прецизно су реконструисали професионални вајари и уметници на основу историјских модела из колекције Ермитажа. Ремек-дела руских мајстора друге половине XVIII и почетка XX века направљена су тако што су у обзир узете све нијансе сложених облика, пластичне и сликовне декорације оригинала. Експонати представљени на изложби Царски порцелан везују се за владавине готово свих руских царева – од Јелисавете Петровне до Николаја II. Изложена дела примењене уметности настала су у Царској фабрици порцелана (ЦФП) у Санкт Петербургу.

У Народном музеју Србије Ермитаж не представља само ретке експонате, већ свим посетиоцима пружа прилику посебног доживљаја интеракције са њима. На изложби Невидљива уметност, постављеној на галерији првог спрата Народног музеја Србије, посетиоци ће имати прилику да уз помоћ различитих чула доживе одабране музејске предмете и уз помоћ ове изложбе сазнају и разумеју шта значи када додирујући музејске предмете добијемо прилику да заиста упознамо вредне сведоке минулих времена, али и какав је осећај немати могућност визуелног доживљаја света који нас окружује. Први део инклузивне изложбе посвећен је налазима зороастријског локалитета Пенџикент (Таџикистан) и ископавањима 5. хумке Пазирика (Алтајске планине, Русија). Овај сегмент биће представљен кроз тродимензионалне сцене зидних слика древног Пенџикента (VI–VIII век н.е.) и њихове анимиране реконструкције односно анимиране филмове који нам откривају значење цртежа. Посетиоци изложбе ће такође бити у прилици да додирну репродуковане фрагменте најстаријих до данас познатих тепиха и фигурина који датирају од IV–III века пре нове ере и који су откривени на некрополи Пазирик. Други део изложбе Невидљиви помагачи посвећен је псима који су човекови пријатељи и главни помоћници слепих људи. Ермитаж је одабрао десет слика паса са уметничких дела различитих жанрова и направио њихове тачне тродимензионалне одливке.

Бројни раритети представљени на изложби Невидљива уметност, а који су узети као основа за реплике, због своје дубоке старости практично више и нису доступни јавности будући да се чувају у музејским депоима. У том смислу ова изложба нам пружа јединствену могућност да упознамо вредне и понекад не сасвим приступачне делове музејских колекција.

Публика ће моћи да погледа и учествује у изложбама Царски порцелан и Невидљива уметност од 25. октобра до 24. новембра 2023. године. Захваљујући бројним занимљивим пратећим програмима у виду стручних вођења, радионица и предавања, имаћемо привилегију да на начин који највише прија нашем сензибилитету упознамо музејске колекције музеја Ермитаж.

Директорка Народног музеја Србије, Бојана Борић-Брешковић:

Дани Ермитажа у Србији, културна су манифестација међународног значаја коју организују музеј Ермитаж, Министарство културе Србије и компанија Гаспром њефт. У Народном музеју Србије имамо јединствену прилику да се путем изложби Невидљива уметност и Царски порцелан, уз инспиративан и разноврсан пратећи програм, упознамо са драгоценом баштином Ермитажа и новим могућностима доживљаја исте.“

Директор Ермитажа, Михаил Пиотровски:

„У Београду приказујемо најновије аспекте наше музејске делатности, њен приступ животу. Пред нашим очима, поред виртуелности, рађа се нова опипљивост. Примера ради, пројекат Невидљива уметност дивна је инклузивна изложба, резултат рада наших рестауратора. Инклузија је један од главних савремених праваца рада Ермитажа. Кроз могућност да физички додирну експонате, она ствара нове сензације за све људе, без изузетка. Друга изложба, Царски порцелан, повезана је са богатим императорским наслеђем Ермитажа, које до данас инспирише уметнике и дизајнере.“

 

Пратећи програм изложбе можете преузети на овом линку.

Отварање изложбе СТАРО СМЕДОВАЧКО ЗВОНО

 У петак 13. октобра у 18 часова, отвара се изложба СТАРО СМЕДОВАЧКО ЗВОНО у Малој галерији Народног музеја Србије.

Након више од две деценије, а захваљујући реализацији рестаураторског пројекта реконструкције и ревитализације, звоник у селу Смедовац код Неготина биће обновљен и враћен у фунцију. Пројектом обнове звоника обухваћена је и рестурација звона из 1872. године које је мештанима Смедовца даровао кнез Милан Обреновић.

Стари звоник и звоно које је дуже од века становнике Смедовца обавештавало о свим догађајима од значаја за локалну заједници и данас представљају симбол Смедовца у којем ће захваљујући реализацији наведеног пројекта бити обновљено и ревитализовано и десетак домаћинстава односно пивница.

Чувајући традицију винарства, виноградарства и аутентичне српске народне архитектуре однодно камених кућа у којима су се правила и чувала вина, а које се називају пивниц пројекта за циљ има обнову и рехабилитацију наизглед невеликог али значајног сегмента непокретног културног наслеђа Неготинске винске регије којој Смедовац припада.

Реализован у оквиру програма ЕУ за културно наслеђе и туризам пројекат финансира Европска унија, суфинансира Влада Савезне Републике Немачке, а спроводи Немачка организација за међународну сарадњу ГИЗ.

Изложба на којој ће бити уз рестаурирано звоно из Смедовца бити представљен и читав пројекат још је једна од прилика да се присетимо интересантних историјских епизода, а истовремено и вредности, значаја и потенцијала културног наслеђа.

Изложбу СТАРО СМЕДОВАЧКО ЗВОНО публика ће моћи да види у Малој галерији Народног музеја Србије до 20. октобра 2023. године.

Прочитајте још

Виртуелна галерија

Сазнај више

Путовање Римске двоколице

Сазнај више

Народни музеј у Београду у улици Милоша Великог (1923-1934)

Сазнај више