BEGIN:VCALENDAR
VERSION:2.0
PRODID:-//Народни музеј - ECPv4.7.3//NONSGML v1.0//EN
CALSCALE:GREGORIAN
METHOD:PUBLISH
X-WR-CALNAME:Народни музеј
X-ORIGINAL-URL:http://www.narodnimuzej.rs
X-WR-CALDESC:Догађаји за Народни музеј
BEGIN:VEVENT
DTSTART;VALUE=DATE:20201218
DTEND;VALUE=DATE:20210913
DTSTAMP:20260404T121950
CREATED:20201211T110149Z
LAST-MODIFIED:20210813T084200Z
UID:44356-1608249600-1631491199@www.narodnimuzej.rs
SUMMARY:Изложба „Иван Радовић. Цртежи из колекције Народног музеја“
DESCRIPTION:Изложба \nИВАН РАДОВИЋ \nЦртежи из колекције Народног музеја \n18. децембар 2020. – 12. септембар 2021.\nНародни музеј у Београду \n  \nУ Народном музеју у Београду се чува 85 цртежа сликара Ивана Радовића\, изведених тушем\, оловком\, угљеном\, као и неколико акварела. Овом приликом\, први пут ће бити  интегрално представљено 67 радова\, од којих највећи део чине они из 1916. и 1917. године\, из времена када Радовић започиње школовање на Академији лепих уметности у Будимпешти. \nЦртежи Ивана Радовића настали су као приказ сегмената живота и природе\, за које је уметник веровао да су носиоци онога што чека да буде препознато\, али су често настајали не само као плод уметникове свесне амбиције\, већ изворне потребе за стварањем. Можда управо због тога\, његови цртежи носе упадљива обележја аутентичне спонтаности\, инвенције\, извесне лакоће и привлачности. Упознавање са Радовићевим цртежима\, учиниће разумевање његовог сликарства целовитијим и заокруженим. И сам уметник је рекао да му је управо интензивна цртачка активност помогла да се приближи многим истинама\, нарочито новим и смелим средствима ликовног изражавања. \nИзненађујућа је различитост цртачког рукописа којим се Радовић служи. Од грубих\, тешких\, наизглед незграпних потеза\, преко прецизних\, до тананих линија испредених оштрим врхом оловке. Уз његову способност пиктуралистичког начина цртања\, цртежи из Народног музеја сведоче о изразитом сликарском таленту\, који се испољавао у свом елементарном стваралачком пориву. \nИван Радовић се током петодеценијског стваралаштва кретао у главним токовима српске и југословенске уметности и у оквиру свог опуса успео да обједини разнородна стилска усмерења. Упркос бројним променама кроз које је пролазио\, почев од кубизма\, фигуралног и астрактног експресионизма\, наивистичких елемената\, чини се да је Радовић у основи остао најближи интимизму – поклоник лепог\, топлог\, лирског расположења. Посебно му је својствено то што његов\, у основи интимистички доживљај света\, није остао везан само за урбане ентеријере\, већ се одразио и на руралне мотиве и природу\, остаљајући тако аутентичан уметнички печат у ликовној уметности 20. века. \nАуторка изложбе\, која ће у оквиру музејске поставке на првом спрату бити отворна до 6. јуна 2021\, као и изложбеног каталога је музејски саветник Евгенија Блануша\, кустос Збирке цртежа и графика југословенских аутора 20. века Народног музеја у Београду. \n  \n  \n\n		\n			#gallery-1 {\n				margin: auto;\n			}\n			#gallery-1 .gallery-item {\n				float: left;\n				margin-top: 10px;\n				text-align: center;\n				width: 33%;\n			}\n			#gallery-1 img {\n				border: 2px solid #cfcfcf;\n			}\n			#gallery-1 .gallery-caption {\n				margin-left: 0;\n			}\n			/* see gallery_shortcode() in wp-includes/media.php */\n		\n		\n			\n				\n			\n				\n				Аутопортрет\, 1917.\n				\n			\n				\n			\n				\n				Доручак\n				\n			\n				\n			\n				\n				Фигура у покрету\, 1917.\n				\n			\n				\n			\n				\n				Глава мушкарца и две женске фигуре\, 1913.\n				\n			\n				\n			\n				\n				Композиција\, 1919.\n				\n			\n				\n			\n				\n				Коњска запрега на сеоском путу\, око 1918.\n				\n			\n				\n			\n				\n				Поред воде (скица)\, 1921.\n				\n			\n				\n			\n				\n				Размишљање\, 1916.\n				\n			\n				\n			\n				\n				Скица за композицију са два акта\, 1920.\n				\n			\n				\n			\n				\n				Стојећа нага женска фигура\, 1918.\n				\n			\n				\n			\n				\n				Троје у пејзажу\, 1917.\n				\n			\n				\n			\n				\n				У возу\, 1917.\n				\n			\n				\n			\n				\n				Жена простире рубље\, 1915.\n				\n			\n				\n			\n				\n				Жена за столом\, 1914.\n				\n			\n		\n\n
URL:http://www.narodnimuzej.rs/dogadjaj/izlozba-ivan-radovic-crtezi-iz-kolekcije-narodnog-muzeja/
LOCATION:Народни музеј Србије
CATEGORIES:Изложбе
ATTACH;FMTTYPE=image/jpeg:http://www.narodnimuzej.rs/wp-content/uploads/2020/12/ivan-radovic-featured.jpg
END:VEVENT
BEGIN:VEVENT
DTSTART;VALUE=DATE:20210212
DTEND;VALUE=DATE:20210412
DTSTAMP:20260404T121950
CREATED:20210208T123937Z
LAST-MODIFIED:20210211T114457Z
UID:44785-1613088000-1618185599@www.narodnimuzej.rs
SUMMARY:Изложба „Сретен Стојановић. Врлине карактера и материјала”
DESCRIPTION:Изложба \nСРЕТЕН СТОЈАНОВИЋ. Врлине карактера и материјала \nНародни музеј у Београду\nТрг Републике 1а\n12. фебруар – 11. април 2021. године \n  \nНародни музеј у Београду обележава Дан државности Републике Србије\, изложбом Сретен Стојановић. Врлине карактера и материјала са уверењем у значај представљања и упућивања у опус уметника чије скулптуре чине упечатљив визуелни део идентитета српске и југословенске уметности 20. века. \nСвојим радом усмерен пре свега ка личном и трајном\, Стојановић је и сам говорио како је управо човак и сам живот оно што га узбуђује\, покреће и мења. Веровао је да се приликом уметниковог враћања природи и он сам\, сваким појединачним делом\, обнавља попут природе –  никад се не понављајући. Упамћен је као аутор простудираних портрета својих савременика\, историјских личности и оних најближих\, чланова породице. Стојановићеве скулптуре се одликују како препознатљивим и аутентичним облежјима врлина овековечених личности\, тако и изразитим поштовањем\, истицањем и уважавањем материјала у којима скулптура настаје. Сублимирајући у свом раду изворни таленат\, са знањем и искуством стеченим образовањем у Бечу и Паризу\, Сретен Стојановић је\, тежећи ка уметничкој истини\, током више деценија обликовао и мењао своја изражајна средства. Стварао је својим доживљајем и узбуђењем обликоване скулптуре\, које на чудесан начин дубље\, шире и даље живе и комуницирају кроз време. Васпитан и одгојен у духу борбе за слободу\, Сретен Стојановић је био уметник који је читавог живота интензивно учествовао у релевантним друштвеним и политичким збивањима\, продуктивно стварајући дела у којима негује епску традицију уносећи незаобилазну интимну ноту. \nУказујући на трајну вредност богатог и разноврсног уметничког опуса Сретена Стојановића\, у Великој галерији централне зграде Народног музеја\, изложен  је избор уметникових ликовних остварења из колекције Народног музеја\, употпуњен радовима из Спомен-збирке Павла Бељанског\, Народног музеја Чачак\, Музеја Југославије\, Музеја града Београда\, Уметничке збирке САНУ\, УЛУС-а\, Музеја позоришне уметности Србије и радовима из приватних колекција. \nИзложбу Сретен Стојановић. Врлине карактера и материјала ће у петак\, 12. фебруара у 12 часова\, свечано отворити Марија Обрадовић\, министар управе и локалне самоуправе. Свечаност ће у складу са епидемиолошким ризицима бити одржана уз присуство ограниченог броја званица. Изложба\, чији је аутор Вера Грујић\, саветник у Народном музеју\, биће отворена од 14 часова за све заинтересоване од петка\, 12. фебруара до 11. априла 2021. године. \n\n		\n			#gallery-2 {\n				margin: auto;\n			}\n			#gallery-2 .gallery-item {\n				float: left;\n				margin-top: 10px;\n				text-align: center;\n				width: 33%;\n			}\n			#gallery-2 img {\n				border: 2px solid #cfcfcf;\n			}\n			#gallery-2 .gallery-caption {\n				margin-left: 0;\n			}\n			/* see gallery_shortcode() in wp-includes/media.php */\n		\n		\n			\n				\n			\n				\n				Девојке са воћем и крчагом\, Српска академија наука и уметности\n				\n			\n				\n			\n				\n				Бранислав Нушић\, 1927\, Удружење ликовних уметника Србије\n				\n			\n				\n			\n				\n				Портрет Николе Вулића\, 1944\, Народни музеј у Београду\n				\n			\n				\n			\n				\n				Седећи женски акт\, 1927\, Народни музеј у Београду\n				\n			\n				\n			\n				\n				Портрет Младена Стојановића\, око 1935\, Музеј Југославије\n				\n			\n				\n			\n				\n				Сретен Стојановић\, Мој отац\, 1919\, Народни музеј у Београду\n				\n			\n				\n			\n				\n				Филип Вишњић\, 1955\, Народни музеј Чачак\n				\n			\n				\n			\n				\n				Скулптор Ђакомети\, 1922\, Народни музеј у Београду\n				\n			\n				\n			\n				\n				Торзо\, 1922\, Народни музеј у Београду\n				\n			\n				\n			\n				\n				Купачица\, 1932\, Народни музеј у Београду\n				\n			\n				\n			\n				\n				Домаћа музика\, 1931\, Музеј града Београда\n				\n			\n				\n			\n				\n				Аутопоретрет\, 1956\, Народни музеј у Београду\n				\n			\n				\n			\n				\n				Девојка с ружом\, 1921\, Народни музеј у Београду\n				\n			\n				\n			\n				\n				Роб\, 1933\, Народни музеј у Београду\n				\n			\n		\n\n
URL:http://www.narodnimuzej.rs/dogadjaj/izlozba-sreten-stojanovic/
LOCATION:Народни музеј Србије
CATEGORIES:Изложбе
ATTACH;FMTTYPE=image/jpeg:http://www.narodnimuzej.rs/wp-content/uploads/2021/02/nm-sreten-stojanovic-featured-pic.jpeg
END:VEVENT
END:VCALENDAR