BEGIN:VCALENDAR VERSION:2.0 PRODID:-//Народни музеј - ECPv4.7.3//NONSGML v1.0//EN CALSCALE:GREGORIAN METHOD:PUBLISH X-WR-CALNAME:Народни музеј X-ORIGINAL-URL:http://www.narodnimuzej.rs X-WR-CALDESC:Догађаји за Народни музеј BEGIN:VEVENT DTSTART;VALUE=DATE:20201218 DTEND;VALUE=DATE:20210913 DTSTAMP:20260830T010745 CREATED:20201211T110149Z LAST-MODIFIED:20210813T084200Z UID:44356-1608249600-1631491199@www.narodnimuzej.rs SUMMARY:Изложба „Иван Радовић. Цртежи из колекције Народног музеја“ DESCRIPTION:Изложба \nИВАН РАДОВИЋ \nЦртежи из колекције Народног музеја \n18. децембар 2020. – 12. септембар 2021.\nНародни музеј у Београду \n  \nУ Народном музеју у Београду се чува 85 цртежа сликара Ивана Радовића\, изведених тушем\, оловком\, угљеном\, као и неколико акварела. Овом приликом\, први пут ће бити  интегрално представљено 67 радова\, од којих највећи део чине они из 1916. и 1917. године\, из времена када Радовић започиње школовање на Академији лепих уметности у Будимпешти. \nЦртежи Ивана Радовића настали су као приказ сегмената живота и природе\, за које је уметник веровао да су носиоци онога што чека да буде препознато\, али су често настајали не само као плод уметникове свесне амбиције\, већ изворне потребе за стварањем. Можда управо због тога\, његови цртежи носе упадљива обележја аутентичне спонтаности\, инвенције\, извесне лакоће и привлачности. Упознавање са Радовићевим цртежима\, учиниће разумевање његовог сликарства целовитијим и заокруженим. И сам уметник је рекао да му је управо интензивна цртачка активност помогла да се приближи многим истинама\, нарочито новим и смелим средствима ликовног изражавања. \nИзненађујућа је различитост цртачког рукописа којим се Радовић служи. Од грубих\, тешких\, наизглед незграпних потеза\, преко прецизних\, до тананих линија испредених оштрим врхом оловке. Уз његову способност пиктуралистичког начина цртања\, цртежи из Народног музеја сведоче о изразитом сликарском таленту\, који се испољавао у свом елементарном стваралачком пориву. \nИван Радовић се током петодеценијског стваралаштва кретао у главним токовима српске и југословенске уметности и у оквиру свог опуса успео да обједини разнородна стилска усмерења. Упркос бројним променама кроз које је пролазио\, почев од кубизма\, фигуралног и астрактног експресионизма\, наивистичких елемената\, чини се да је Радовић у основи остао најближи интимизму – поклоник лепог\, топлог\, лирског расположења. Посебно му је својствено то што његов\, у основи интимистички доживљај света\, није остао везан само за урбане ентеријере\, већ се одразио и на руралне мотиве и природу\, остаљајући тако аутентичан уметнички печат у ликовној уметности 20. века. \nАуторка изложбе\, која ће у оквиру музејске поставке на првом спрату бити отворна до 6. јуна 2021\, као и изложбеног каталога је музејски саветник Евгенија Блануша\, кустос Збирке цртежа и графика југословенских аутора 20. века Народног музеја у Београду. \n  \n  \n\n \n #gallery-1 {\n margin: auto;\n }\n #gallery-1 .gallery-item {\n float: left;\n margin-top: 10px;\n text-align: center;\n width: 33%;\n }\n #gallery-1 img {\n border: 2px solid #cfcfcf;\n }\n #gallery-1 .gallery-caption {\n margin-left: 0;\n }\n /* see gallery_shortcode() in wp-includes/media.php */\n \n \n \n \n \n \n Аутопортрет\, 1917.\n \n \n \n \n \n Доручак\n \n \n \n \n \n Фигура у покрету\, 1917.\n \n \n \n \n \n Глава мушкарца и две женске фигуре\, 1913.\n \n \n \n \n \n Композиција\, 1919.\n \n \n \n \n \n Коњска запрега на сеоском путу\, око 1918.\n \n \n \n \n \n Поред воде (скица)\, 1921.\n \n \n \n \n \n Размишљање\, 1916.\n \n \n \n \n \n Скица за композицију са два акта\, 1920.\n \n \n \n \n \n Стојећа нага женска фигура\, 1918.\n \n \n \n \n \n Троје у пејзажу\, 1917.\n \n \n \n \n \n У возу\, 1917.\n \n \n \n \n \n Жена простире рубље\, 1915.\n \n \n \n \n \n Жена за столом\, 1914.\n \n \n \n\n URL:http://www.narodnimuzej.rs/dogadjaj/izlozba-ivan-radovic-crtezi-iz-kolekcije-narodnog-muzeja/ LOCATION:Народни музеј Србије CATEGORIES:Изложбе ATTACH;FMTTYPE=image/jpeg:http://www.narodnimuzej.rs/wp-content/uploads/2020/12/ivan-radovic-featured.jpg END:VEVENT BEGIN:VEVENT DTSTART;VALUE=DATE:20210510 DTEND;VALUE=DATE:20210823 DTSTAMP:20260830T010746 CREATED:20210506T140751Z LAST-MODIFIED:20210818T144806Z UID:45449-1620604800-1629676799@www.narodnimuzej.rs SUMMARY:Под златним и плавим небом. Иконе грчких мајстора од 15. до 19. века у Народном музеју у Београду DESCRIPTION:Изложба \nПОД ЗЛАТНИМ И ПЛАВИМ НЕБОМ \nИконе грчких мајстора од 15. до 19. века у Народном музеју у Београду \n  \nОбележавајући Дан Народног музеја у Београду\, 177. годишњицу оснивања најстарије музејске установе у Србији\, 10. маја 2021. године\, отвара се изложбе Под златним и плавим небом. Иконе грчких мајстора од 15. до 19. века у Народном музеју. Кроз поставку је представљен стручни и научни рад кустоса Одељења за средњи век и рад на конзервацији и рестаурацији\, као и домети у презентацији културних добара. \nУ оквиру избора ауторке изложбе\, музејског саветника Бранке Иванић у поставку је уврштено 147 икона. У односу на српске и руске иконе у Збирци послевизантијске уметности Новог века Народног музеја\, иконе грчких сликара су не само најмногобројније\, већ се међу њима препознаје највише остварења од велике уметничке вредности. Реч је о иконама аутора са територија традиционалних грчких земаља\, као и са ширег подручја у оквиру Османског царства и суседних земаља у којем су утицаји грчке културе остали препознатљиви. \nПосетиоци ће имати прилику да упознају дела специфичног итало-критског иконописног стила\, актуелног између 15. и 18. века у подручју источног Медитерана и Јадрана\, а насталог у сусрету православног и католичког утицаја. Изложене иконе могу потицати из радионица или са предложака познатих критских сликара као што су Андрија Рицо\, Никола Зафурис\, или Јеремија Паладас. Друга група грчких икона у збирци Музеја настала је ван непосредног утицаја итало-критског сликарства\, у континенталним областима Балкана\, тада под влашћу Турака. На њима се препознају додири са делима дуготрајне и значајне Костурске школе чија остварења представљају незанемарљиви удео укупно сачуване сликарске баштине Балкана турског доба. Посебну скупину чине иконе из Свете Земље. \nИкона је била незаобилазни предмет свакодневнице православног света. Неотуђиви део иконе је сигнатура\, име светитеља или композиције. Своје мисли и поруке\, света личност директно и у реалном времену саопштава посматрачу текстом\, најчешће исписаном на развијеном свитку у руци. Односећи са на исти појам\, текст и слика заједно чине икону живом у духу онога који је посматра\, у тренутку док је посматра. У византијској теологији поштовање икона омогућавало је побожнима директну везу са божанским\, учећи да се част која се указује слици преноси на њен прототип. \nНајвећи прилив грчких икона у Народни музеј одиграо се у деценијама између 1955. и 1975. када је Београд био кључна тачка миграција станивништва са југоистока и из западних крајева СФРЈ. Захваљујући овим вишегодишњим откупима било је могуће оформити целину која осликава уметничка збивања у прошлости када је реч о поштовању и распрострањености грчких икона код Срба\, истрајних баштиника византијске културе. \n\n \n #gallery-2 {\n margin: auto;\n }\n #gallery-2 .gallery-item {\n float: left;\n margin-top: 10px;\n text-align: center;\n width: 25%;\n }\n #gallery-2 img {\n border: 2px solid #cfcfcf;\n }\n #gallery-2 .gallery-caption {\n margin-left: 0;\n }\n /* see gallery_shortcode() in wp-includes/media.php */\n \n \n \n \n \n \n Богородица Лоза\, XVIII век\n \n \n \n \n \n Богородица са Христом\, XVIII век\n \n \n \n \n \n Гроб Светог Спиридона са анђелима\, XV-XVI век\n \n \n \n \n \n Нерукотворени образ Христов\, пре 1520.\n \n \n \n \n \n Рођење Христово\, XVI век\n \n \n \n \n \n Свети Антоније Велики и сцене из житија\, друга половина XVI века\, Модрича\n \n \n \n \n \n Свети Јован Претеча\, крај XVIII века\n \n \n \n \n \n Царске двери са надверјем\, Георгије Цатих\, 1638.\n \n \n\n URL:http://www.narodnimuzej.rs/dogadjaj/pod-zlatnim-i-plavim-nebom-ikone-grchkih-majstora-od-15-do-19-veka-u-narodnom-muzeju-u-beogradu/ LOCATION:Народни музеј Србије CATEGORIES:Изложбе ATTACH;FMTTYPE=image/jpeg:http://www.narodnimuzej.rs/wp-content/uploads/2021/05/Featured-11.jpg END:VEVENT BEGIN:VEVENT DTSTART;TZID=Europe/Belgrade:20210704T120000 DTEND;TZID=Europe/Belgrade:20210704T130000 DTSTAMP:20260830T010746 CREATED:20210702T091204Z LAST-MODIFIED:20210702T092859Z UID:45751-1625400000-1625403600@www.narodnimuzej.rs SUMMARY:Концерт састава „Интима дуо“ DESCRIPTION:Интима Дуо \nЈованка Михајловић – сопран \nЈелена Ћирковић – клавир \n  \n  \nПрограм концерта: \n  \nМилоје Милојевић ( 1884-1946) \n–Пред величанством природе\, оп.3 \nЈесења елегија (стихови Војислава Илића) \nМолитва усред поља (стихови Сиба Милачића) \nЋутање (стихови Светислава Стефановића) \nПесма орла ( стихови Момчила Милошевића) \nВетар ( стихови Јована Дучића) \nБожић ( стихови Јована Јовановића Змаја) \nМолитва мајке Југовића Звезди Даници ( стихови Ива Војновића) \nНимфа ( стихови Терезе Кестлин) \nЗвона ( стихови Теодора Вулпинуса) \nЈапан ( стихови Охотомо Сукуне Јакамохија) \n  \n  \n– Српске народне песме\, оп. 19 \nБиљана (околина Скопља) \nТужна песма ( из Македоније) \nЦиганчица ( из Крајине) \nМирјано ( из Врања) \nБродар и девојка ( из Макарске) \nЂафер–бегова мајка ( из Босне) \nХерцеговачка успаванка ( из Херцеговине) \nДевојка куне терзију ( из Србије) \n  \nЈованка Михајловић\, сопран – рођена је 1977. године у Београду. Дипломирала је на Факултету музичке уметности у Београду\, на одсеку за соло-певање\, у класи проф. Николе Мијаиловића\, 2005. године. Такође\, на истом факултету је дипломирала и на одсеку за клавир\, у класи проф. Јелене Јовановић-Петровић\, 2001. године. \nНаступала је на многобројним концертима у готово свим концертним дворанама у Београду\, као и широм Србије.\nНаступала је као солиста са београдским ансамблом “Ренесанс”\, Симфонијским оркестром Ниша\, Оркестром београдске опере\, београдским ансамблом за барокну музику – “Парнас”. \nДобитник је неколико првих награда на такмичењима младих музичара Србије\, и као соло-певач и као пијаниста.\nДобитник је награде Факултета музичке уметности за најбољег студента одсека за соло-певање из фонда Данице Мастиловић\, 2005.године. Усавршавала се код професора Дмитрија Башкирова\, Робина Баумана\, Стефана Бешија\, диригента Предрага Госте… Посебно је активна у изучавању\, сакупљању и извођењу соло-песама српских композитора. Од 2007. године\, са пијанисткињом Јеленом Ћирковић\, као члан “Интима дуа”\, наступа широм Србије\, првенствено упознавајући публику са лепотом националне музичке баштине. \nОстварила је и низ значајних наступа на концертима у Београду\, а у оквиру одсека за рану музику музичке школе “Јосип Славенски” где је завршила нижу и средњу школу чембала\, 1998.године\, у класи проф. Светлане Стојановић. Тиме је постала један од првих ученика који је у Србији стекао знање свирања на чембалу свирајући на копији историског типа инструмента. До 2007.године је била запослена као професор клавира. Тренутно је запослена као професор соло-певања у музичкој школи “Станислав Бинички” у Београду. \n  \nЈелена Ћирковић\, клавир – рођена је 1973. године у Београду. Дипломирала је на клавирском одсеку Музичке академије на Цетињу\, 1997. године\, у класи професора Владимира Бочкарјова. Као студент\, радила је као наставник клавира и корепетитор у музичким школама у Црној Гори. \nПо завршетку студија\, ангажована је као стручни сарадник-корепетитор и стручни сарадник за предмет “Клавирски практикум” на Музичкој академији на Цетињу. Тада је\, као корепетитор\, сарађивала и наступала са студентима и професорима гудачког и дувачког одсека – професорима Петром Ивановићем\, Младеном Ђорђевићем\, Ернестом Ачкуном\, Љубишом Петрушевским. Од 2007. године наступа широм Србије са Јованком Михајловић\, као члан “Интима дуа”\, негујући стваралаштво српских композитора на првом месту. Од септембра 2004. године запослена је као професор клавира у Музичкој школи „Станислав Бинички“ у Београду. \nЈованка Михајловић и Јелена Ћирковић су покренуле YоuТube канал под називом „Serbian Art Songs“ са циљем да на њему презентују свој рад извођењем и снимањем соло- песама српских композитора. Канал је отворен 01.03.2021. године и на њему ће једном недељно бити објављивана по једна соло- песма. \nhttps://bit.ly/3x71fkW \n URL:http://www.narodnimuzej.rs/dogadjaj/koncert-sastava-intima-duo/ LOCATION:Народни музеј Србије CATEGORIES:Концерт ATTACH;FMTTYPE=image/jpeg:http://www.narodnimuzej.rs/wp-content/uploads/2021/07/Featured-6-1.jpg END:VEVENT END:VCALENDAR