BEGIN:VCALENDAR
VERSION:2.0
PRODID:-//Народни музеј - ECPv4.7.3//NONSGML v1.0//EN
CALSCALE:GREGORIAN
METHOD:PUBLISH
X-WR-CALNAME:Народни музеј
X-ORIGINAL-URL:http://www.narodnimuzej.rs
X-WR-CALDESC:Догађаји за Народни музеј
BEGIN:VEVENT
DTSTART;VALUE=DATE:20201218
DTEND;VALUE=DATE:20210913
DTSTAMP:20260404T085433
CREATED:20201211T110149Z
LAST-MODIFIED:20210813T084200Z
UID:44356-1608249600-1631491199@www.narodnimuzej.rs
SUMMARY:Изложба „Иван Радовић. Цртежи из колекције Народног музеја“
DESCRIPTION:Изложба \nИВАН РАДОВИЋ \nЦртежи из колекције Народног музеја \n18. децембар 2020. – 12. септембар 2021.\nНародни музеј у Београду \n  \nУ Народном музеју у Београду се чува 85 цртежа сликара Ивана Радовића\, изведених тушем\, оловком\, угљеном\, као и неколико акварела. Овом приликом\, први пут ће бити  интегрално представљено 67 радова\, од којих највећи део чине они из 1916. и 1917. године\, из времена када Радовић започиње школовање на Академији лепих уметности у Будимпешти. \nЦртежи Ивана Радовића настали су као приказ сегмената живота и природе\, за које је уметник веровао да су носиоци онога што чека да буде препознато\, али су често настајали не само као плод уметникове свесне амбиције\, већ изворне потребе за стварањем. Можда управо због тога\, његови цртежи носе упадљива обележја аутентичне спонтаности\, инвенције\, извесне лакоће и привлачности. Упознавање са Радовићевим цртежима\, учиниће разумевање његовог сликарства целовитијим и заокруженим. И сам уметник је рекао да му је управо интензивна цртачка активност помогла да се приближи многим истинама\, нарочито новим и смелим средствима ликовног изражавања. \nИзненађујућа је различитост цртачког рукописа којим се Радовић служи. Од грубих\, тешких\, наизглед незграпних потеза\, преко прецизних\, до тананих линија испредених оштрим врхом оловке. Уз његову способност пиктуралистичког начина цртања\, цртежи из Народног музеја сведоче о изразитом сликарском таленту\, који се испољавао у свом елементарном стваралачком пориву. \nИван Радовић се током петодеценијског стваралаштва кретао у главним токовима српске и југословенске уметности и у оквиру свог опуса успео да обједини разнородна стилска усмерења. Упркос бројним променама кроз које је пролазио\, почев од кубизма\, фигуралног и астрактног експресионизма\, наивистичких елемената\, чини се да је Радовић у основи остао најближи интимизму – поклоник лепог\, топлог\, лирског расположења. Посебно му је својствено то што његов\, у основи интимистички доживљај света\, није остао везан само за урбане ентеријере\, већ се одразио и на руралне мотиве и природу\, остаљајући тако аутентичан уметнички печат у ликовној уметности 20. века. \nАуторка изложбе\, која ће у оквиру музејске поставке на првом спрату бити отворна до 6. јуна 2021\, као и изложбеног каталога је музејски саветник Евгенија Блануша\, кустос Збирке цртежа и графика југословенских аутора 20. века Народног музеја у Београду. \n  \n  \n\n		\n			#gallery-1 {\n				margin: auto;\n			}\n			#gallery-1 .gallery-item {\n				float: left;\n				margin-top: 10px;\n				text-align: center;\n				width: 33%;\n			}\n			#gallery-1 img {\n				border: 2px solid #cfcfcf;\n			}\n			#gallery-1 .gallery-caption {\n				margin-left: 0;\n			}\n			/* see gallery_shortcode() in wp-includes/media.php */\n		\n		\n			\n				\n			\n				\n				Аутопортрет\, 1917.\n				\n			\n				\n			\n				\n				Доручак\n				\n			\n				\n			\n				\n				Фигура у покрету\, 1917.\n				\n			\n				\n			\n				\n				Глава мушкарца и две женске фигуре\, 1913.\n				\n			\n				\n			\n				\n				Композиција\, 1919.\n				\n			\n				\n			\n				\n				Коњска запрега на сеоском путу\, око 1918.\n				\n			\n				\n			\n				\n				Поред воде (скица)\, 1921.\n				\n			\n				\n			\n				\n				Размишљање\, 1916.\n				\n			\n				\n			\n				\n				Скица за композицију са два акта\, 1920.\n				\n			\n				\n			\n				\n				Стојећа нага женска фигура\, 1918.\n				\n			\n				\n			\n				\n				Троје у пејзажу\, 1917.\n				\n			\n				\n			\n				\n				У возу\, 1917.\n				\n			\n				\n			\n				\n				Жена простире рубље\, 1915.\n				\n			\n				\n			\n				\n				Жена за столом\, 1914.\n				\n			\n		\n\n
URL:http://www.narodnimuzej.rs/dogadjaj/izlozba-ivan-radovic-crtezi-iz-kolekcije-narodnog-muzeja/
LOCATION:Народни музеј Србије
CATEGORIES:Изложбе
ATTACH;FMTTYPE=image/jpeg:http://www.narodnimuzej.rs/wp-content/uploads/2020/12/ivan-radovic-featured.jpg
END:VEVENT
BEGIN:VEVENT
DTSTART;VALUE=DATE:20210510
DTEND;VALUE=DATE:20210823
DTSTAMP:20260404T085433
CREATED:20210506T140751Z
LAST-MODIFIED:20210818T144806Z
UID:45449-1620604800-1629676799@www.narodnimuzej.rs
SUMMARY:Под златним и плавим небом. Иконе грчких мајстора од 15. до 19. века у Народном музеју у Београду
DESCRIPTION:Изложба \nПОД ЗЛАТНИМ И ПЛАВИМ НЕБОМ  \nИконе грчких мајстора од 15. до 19. века у Народном музеју у Београду \n  \nОбележавајући Дан Народног музеја у Београду\, 177. годишњицу оснивања најстарије музејске установе у Србији\, 10. маја 2021. године\, отвара се изложбе Под златним и плавим небом. Иконе грчких мајстора од 15. до 19. века у Народном музеју. Кроз поставку је представљен стручни и научни рад кустоса Одељења за средњи век и рад на конзервацији и рестаурацији\, као и домети у презентацији културних добара. \nУ оквиру избора ауторке изложбе\, музејског саветника Бранке Иванић у поставку је уврштено 147 икона. У односу на српске и руске иконе у Збирци послевизантијске уметности Новог века Народног музеја\, иконе грчких сликара су не само најмногобројније\, већ се међу њима препознаје највише остварења од велике уметничке вредности. Реч је о иконама аутора са територија традиционалних грчких земаља\, као и са ширег подручја у оквиру Османског царства и суседних земаља у којем су утицаји грчке културе остали препознатљиви. \nПосетиоци ће имати прилику да упознају дела специфичног итало-критског иконописног стила\, актуелног између 15. и 18. века у подручју источног Медитерана и Јадрана\, а насталог у сусрету православног и католичког утицаја. Изложене иконе могу потицати из радионица или са предложака познатих критских сликара као што су Андрија Рицо\, Никола Зафурис\, или Јеремија Паладас. Друга група грчких икона у збирци Музеја настала је ван непосредног утицаја итало-критског сликарства\, у континенталним областима Балкана\, тада под влашћу Турака. На њима се препознају додири са делима дуготрајне и значајне Костурске школе чија остварења представљају незанемарљиви удео укупно сачуване сликарске баштине Балкана турског доба. Посебну скупину чине иконе из Свете Земље. \nИкона је била незаобилазни предмет свакодневнице православног света. Неотуђиви део иконе је сигнатура\, име светитеља или композиције. Своје мисли и поруке\, света личност директно и у реалном времену саопштава посматрачу текстом\, најчешће исписаном на развијеном свитку у руци. Односећи са на исти појам\, текст и слика заједно чине икону живом у духу онога који је посматра\, у тренутку док је посматра. У византијској теологији поштовање икона омогућавало је побожнима директну везу са божанским\, учећи да се част која се указује слици преноси на њен прототип. \nНајвећи прилив грчких икона у Народни музеј одиграо се у деценијама између 1955. и 1975. када је Београд био кључна тачка миграција станивништва са југоистока и из западних крајева СФРЈ. Захваљујући овим вишегодишњим откупима било је могуће оформити целину која осликава уметничка збивања у прошлости када је реч о поштовању и распрострањености грчких икона код Срба\, истрајних баштиника византијске културе. \n\n		\n			#gallery-2 {\n				margin: auto;\n			}\n			#gallery-2 .gallery-item {\n				float: left;\n				margin-top: 10px;\n				text-align: center;\n				width: 25%;\n			}\n			#gallery-2 img {\n				border: 2px solid #cfcfcf;\n			}\n			#gallery-2 .gallery-caption {\n				margin-left: 0;\n			}\n			/* see gallery_shortcode() in wp-includes/media.php */\n		\n		\n			\n				\n			\n				\n				Богородица Лоза\, XVIII век\n				\n			\n				\n			\n				\n				Богородица са Христом\, XVIII век\n				\n			\n				\n			\n				\n				Гроб Светог Спиридона са анђелима\, XV-XVI век\n				\n			\n				\n			\n				\n				Нерукотворени образ Христов\, пре 1520.\n				\n			\n				\n			\n				\n				Рођење Христово\, XVI век\n				\n			\n				\n			\n				\n				Свети Антоније Велики и сцене из житија\, друга половина XVI века\, Модрича\n				\n			\n				\n			\n				\n				Свети Јован Претеча\, крај XVIII века\n				\n			\n				\n			\n				\n				Царске двери са надверјем\, Георгије Цатих\, 1638.\n				\n		\n\n
URL:http://www.narodnimuzej.rs/dogadjaj/pod-zlatnim-i-plavim-nebom-ikone-grchkih-majstora-od-15-do-19-veka-u-narodnom-muzeju-u-beogradu/
LOCATION:Народни музеј Србије
CATEGORIES:Изложбе
ATTACH;FMTTYPE=image/jpeg:http://www.narodnimuzej.rs/wp-content/uploads/2021/05/Featured-11.jpg
END:VEVENT
BEGIN:VEVENT
DTSTART;TZID=Europe/Belgrade:20210821T130000
DTEND;TZID=Europe/Belgrade:20210821T143000
DTSTAMP:20260404T085434
CREATED:20210729T143805Z
LAST-MODIFIED:20210729T143805Z
UID:45894-1629550800-1629556200@www.narodnimuzej.rs
SUMMARY:Радионица „Животиње и мала чудовишта“
DESCRIPTION:У Великој сали можемо да се дивимо иконама које су насликали грки сликари. На њима су приказани светитељи\, као и празници. Међутим\, у неке иконе су се уселиле животиње и чудна створења настала у машти уметника. Дођите да их заједно пронађемо и дамо им имена! \nПријављивање учесника узраста од 7 до 10 година обавезно је на адресу radionice@narodnimuzej.rs. \n
URL:http://www.narodnimuzej.rs/dogadjaj/radionica-zivotinje-i-mala-cudovista/
LOCATION:Народни музеј Србије
CATEGORIES:Радионица
ATTACH;FMTTYPE=image/jpeg:http://www.narodnimuzej.rs/wp-content/uploads/2021/07/Featured-6-1-1.jpg
END:VEVENT
END:VCALENDAR