BEGIN:VCALENDAR VERSION:2.0 PRODID:-//Народни музеј - ECPv4.7.3//NONSGML v1.0//EN CALSCALE:GREGORIAN METHOD:PUBLISH X-WR-CALNAME:Народни музеј X-ORIGINAL-URL:http://www.narodnimuzej.rs X-WR-CALDESC:Догађаји за Народни музеј BEGIN:VEVENT DTSTART;TZID=Europe/Belgrade:20211228T190000 DTEND;TZID=Europe/Belgrade:20211228T200000 DTSTAMP:20260408T134042 CREATED:20211130T151839Z LAST-MODIFIED:20211222T130055Z UID:46529-1640718000-1640721600@www.narodnimuzej.rs SUMMARY:Отварање изложбе „Зенитистима целога света. Из заоставштине Љубомира Мицића у Народном музеју у Београду“ DESCRIPTION:Изложба \nЗЕНИТИСТИМА ЦЕЛОГА СВЕТА \nИз заоставштине Љубомира Мицића у Народном музеју у Београду \n28. 12. 2021. – 10. 04. 2022. \n  \nНова изложба ЗЕНИТИСТИМА ЦЕЛОГА СВЕТА. Из заоставштине Љубомира Мицића у Народном музеју у Београду\, ауторке музејске саветнице Гордане Станишић\, приређена поводом обележавања сто година од објављивања првог броја часописа Зенит и покретања првог авангардног југословенског покрета зенитизма\, биће отворена 28. децембра 2021. у 19 часова у великој сали Народног музеја у Београду. \nУ револуционарном заносу покренутом социјалним и културним превирањима којима је била захваћена Европа у годинама после Првог светског рата\, у „борби за човечност кроз уметност“ а са циљем пропагирања хуманизма и антиратне политике интернационализма\, Љубомир Мицић\, писац\, критичар и преводилац\, идејни творац и протагониста нове идеологије – зенитизма\, покренуо је у Загребу 1. фебруара 1921. године прво југословенско\, књижевно-уметничко авангардно гласило Зенит\, као интернационалну ревију за уметност и културу. \nРеформистички карактер Зенита огледао се\, с једне стране\, на идејно-стратегијском плану – у његовој програмској оријентацији и манифестној реторици (изворно левичарског профила)\, у естетици критицизма и порицања\, бунтовнички провокативног\, понекад и анархистичког оглашавања и понашања. С друге стране\, оваквој концепцијској структури Зенита одговарао је и радикалан искорак у обликовању његовог визуелног идентитета. Слободне монтажне конструкције\, експериментална семантичка и типографска решења\, пропагандни и рекламни садржаји… били су иманентни сродним авангардним часописима из крила немачког експресионизма\, италијанског футуризма\, руског конструктивизма\, супрематизма и дадаизма. Концепцијски и визуелно\, Зенит је стекао запажен међународни углед међу програмским гласилима на авангардној сцени\, а зенитизам се позиционирао на линију водећих активистичких покрета. \nУслед Мицићевих несугласица са хрватским културним посленицима\, редакција се 1923. године премешта у Београд где наставља даље објављивање часописа све до 1926\, када тадашња власт\, због критичко-полемичких ставова Мицића\, забрањује 43. број Зенита. Под све већим политичким и социјалним притисцима резигнација Мицића је све израженија и часопис се дефинитивно гаси. По укидању часописа\, зенитизам\, први и најдуговечнији југословенски авангардни покрет\, постаје још једна у низу утопија авангардних револуција\, тек много касније и историјски потврђен културни феномен. \nМисионарска улога Љубомира Мицића\, међутим\, далеко је комплекснија од активистичког манифестовања (еклектичних) ставова зенитизма. Иницијативом Мицића у Зениту је редовно промовисана нова уметност\, разменом актуелних информација и теоретских написа бројних домаћих и иностраних сарадника успостављани су контакти са авангардним уметницима и књижевницима\, организоване значајне манифестације и изложбе у Краљевини СХС и у иностранству. \nПосле Мицићеве смрти\, одлуком Скупштине општине Врачар\, његова богата заоставштина (Зенит колекција) предата је 1980. године Народном музеју у Београду и Народној библиотеци Србије. Највреднији и најзначајнији део заоставштине у Народном музеју чини 385 уметничких дела\, већином радова на папиру – цртежа\, колажа\, акварела\, пастела\, графика\, као и мањи број слика и скулптура\, оригинална издања часописа Зенит као и публикације из Зенитове библиотеке\, матричне плоче и плакати\, брошуре и леци\, албуми и фотографије\, писма и лични предмети Љубомира Мицића\, његове супруге Анушке и његовог брата Бранка (Мицића) Ве Пољанског. \n  \n\n \n #gallery-1 {\n margin: auto;\n }\n #gallery-1 .gallery-item {\n float: left;\n margin-top: 10px;\n text-align: center;\n width: 25%;\n }\n #gallery-1 img {\n border: 2px solid #cfcfcf;\n }\n #gallery-1 .gallery-caption {\n margin-left: 0;\n }\n /* see gallery_shortcode() in wp-includes/media.php */\n \n \n \n \n \n \n Вилко Гецан\, Портрет Анушке Мицић\, 1921.\n \n \n \n \n \n Вјера Билер\, Пет година Зенита (1921 – 1926)\, 1926.\n \n \n \n \n \n Август Чернигој\, Композиција I\, око 1926.\n \n \n \n \n \n Михаило С. Петров\, Портрет Љубомира Мицића\, 1924.\n \n \n \n \n \n Михаило С. Петров\, Портрет Бранка Ве Пољанског\, 1924.\n \n \n \n \n \n Михаило С. Петров\, Композиција\, 1922.\n \n \n \n \n \n Михаило С. Петров\, Плакат за изложбу Зенит 1924\, 1924.\n \n \n \n \n \n Јо Клек (Јосип Сајсел)\, Помозите студентима\, плакат\, 1924.\n \n \n \n \n \n Јо Клек (Јосип Сајсел)\, Во имја зенитизма\, 1925.\n \n \n \n \n \n Василиј Кандински\, Violet\, 1923.\n \n \n \n \n \n Василиј Кандински\, Orange\, 1923.\n \n \n \n \n \n Ел Лисицки\, Конструкција\, 1922.\n \n \n \n \n \n Соња Делоне-Терк\, Нацрт за женску одећу\, 1922.\n \n \n \n \n \n Хелен Гринхоф\, Композиција са сивим\, око 1922.\n \n \n \n \n \n Ласло Мохољ-Нађ\, Скица за Велики точак осећања\, 1920 – 1921.\n \n \n \n \n \n Соња Делоне-Терк\, Нацрт за женску одећу\, 1922 – 1923.\n \n \n\n URL:http://www.narodnimuzej.rs/dogadjaj/otvaranje-izlozbe-zenitistima-celoga-sveta/ LOCATION:Народни музеј Србије CATEGORIES:Изложбе ATTACH;FMTTYPE=image/jpeg:http://www.narodnimuzej.rs/wp-content/uploads/2021/11/Featured-3.jpg END:VEVENT END:VCALENDAR