BEGIN:VCALENDAR
VERSION:2.0
PRODID:-//Народни музеј - ECPv4.7.3//NONSGML v1.0//EN
CALSCALE:GREGORIAN
METHOD:PUBLISH
X-WR-CALNAME:Народни музеј
X-ORIGINAL-URL:http://www.narodnimuzej.rs
X-WR-CALDESC:Догађаји за Народни музеј
BEGIN:VEVENT
DTSTART;TZID=Europe/Belgrade:20220125T180000
DTEND;TZID=Europe/Belgrade:20220125T190000
DTSTAMP:20260407T151034
CREATED:20220105T065615Z
LAST-MODIFIED:20220120T124431Z
UID:46684-1643133600-1643137200@www.narodnimuzej.rs
SUMMARY:Отварање изложбе „Како памтимо владаре? Представе Обреновића из Кабинета графике Народног музеја у Београду“
DESCRIPTION:Изложба \nКако памтимо владаре?\nПредставе Обреновића из Кабинета графике Народног музеја у Београду \nАутор изложбе Јасмина Цукић\, кустоскиња Народног музеја \n25. јануар – 24. април 2022. \n  \nИзложба Како памтимо владаре? Представе Обреновића из Кабинета графике Народног музеја у Београду представља 25 радова из Збирке цртежа и графика српских аутора 18. и 19. века из Кабинета графике Народног музеја у Београду. Одабрани радови пружају увид у различите аспекте визуелне репрезентације владара династије Обреновић. Изложени су портрети владара\, преко којих откривамо начин конструисања представе о владарском лику\, као и прикази историјских догађаја који су градили легитимитет и култ династије током владавине кнеза Милоша\, кнеза Михаила и кнеза Милана Обреновића. Као један од ослонаца репрезентације политичке моћи\, представе о владарима креиране путем уметности настајале су у периодима династичких успона\, али и криза. \nПоред српских аутора Анастаса Јовановића\, Стевана Тодоровића и Ђорђа Крстића\, на изложби су заступљени и страни уметници међу којима су Карол Поп де Сатмари и Винценц Кацлер\, чији су радови такође део ове Збирке. Они су својим стваралаштвом били везани за српску културну средину 19. века\, остављајући уметничка сведочанства о династији Обреновић. \nГрафичко стваралаштво представља важан сегмент српске визуелне културе 19. века и овом изложбом је стављен фокус на његов документарни и сведочанствени потенцијал. Захваљујући могућностима мултиплицирања графика је била погодна у контексту политичко-пропагандног деловања. Графичка остварења су постојала у форми самосталног листа\, или су репродукована у књигама\, оглашавана у штампи\, проналазећи своје место у приватној и јавној сфери. На овој изложби графици приступамо са идејом да укажемо на њена изворна значења\, али и на она која јој приписујемо данас\, када се са њом срећемо у тренутку када је лишена своје првобитне намене и посматрана у музеолошком контексту као документ једног времена. \nЦртеж је на другој страни у српској уметности 19. века углавном био лишен шире рецепције. Сагледавајући га пре свега као сведочанство\, препознајемо његову улогу у процесу реконструисања и памћења одређених догађаја\, важних за династију Обреновић. \nИмајући на уму вишеструку улогу и природу графике и цртежа\, у прилици смо да посредством одабраних радова видимо у коликој мери су неки од кључних историјских тренутака детерминисали начин меморисања династије и утицали на то како споменуте владаре и данас памтимо. \n\n		\n			#gallery-1 {\n				margin: auto;\n			}\n			#gallery-1 .gallery-item {\n				float: left;\n				margin-top: 10px;\n				text-align: center;\n				width: 33%;\n			}\n			#gallery-1 img {\n				border: 2px solid #cfcfcf;\n			}\n			#gallery-1 .gallery-caption {\n				margin-left: 0;\n			}\n			/* see gallery_shortcode() in wp-includes/media.php */\n		\n		\n			\n				\n			\n				\n				Анастас Јовановић (по Јовану Поповићу)\, Михаило Обреновић\, 1842\, литографија\n				\n			\n				\n			\n				\n				Анастас Јовановић\, Кнез Милош Обреновић\, 1852\, литографија\n				\n			\n				\n			\n				\n				Анастас Јовановић\, Михаило Обреновић\, 1848\, колорисана литографија\n				\n			\n				\n			\n				\n				Ђорђе Крстић\, Споменик кнезу Михаилу\, 1871\, оловка на папиру\n				\n			\n				\n			\n				\n				Еуген Ладислав Петровић\, Књаз Милан полази на бојно поље 20. јуна 1876\, 1876\, олеографија\n				\n			\n				\n			\n				\n				Јосип Манчун\, Кнез Милан Обреновић IV\, 1872\, бакрорез\n				\n			\n				\n			\n				\n				Карол Поп де Сатмари\, Депутација Светоандрејске велике народне скупштине подноси књазу Милош адресу Народне скупштине у Букурешту 3. јануара 1859\, 1859\, литогарфија\n				\n			\n				\n			\n				\n				Карол Поп де Сатмари\, Проглашење пунолетства кнеза Милана\, 1872\, оловка на папиру\n				\n			\n				\n			\n				\n				Стеван Тодоровић\, Повратак кнеза Милоша\, 1859\, оловка на папиру\n				\n			\n				\n			\n				\n				Винценц Кацлер\, Таковски устанак год. 1815\, 1874\, литографија у боји\n				\n			\n		\n\n
URL:http://www.narodnimuzej.rs/dogadjaj/otvaranje-izlozbe-kako-pamtimo-vladare-predstave-obrenovica-iz-kabineta-grafike-narodnog-muzeja-u-beogradu/
LOCATION:Народни музеј Србије
CATEGORIES:Изложбе
ATTACH;FMTTYPE=image/jpeg:http://www.narodnimuzej.rs/wp-content/uploads/2022/01/Featured.jpg
END:VEVENT
END:VCALENDAR