omuzeju

Политика развоја збирки Народног музеја у Београду

Основни елементи политике развоја збирки Народног музеја су:

 1. Збирке Народног музеја развијају се откупом, поклоном, разменом, копирањем и на основу теренских истраживања, посебно археолошких ископавања.

2.  Збирке Народног музеја, имајући у виду његову матичну улогу за археолошку и нумизматичку грађу, као и уметничку грађу до почетка 20. века, као и централни положај у музејској мрежи Србије, требало би да садрже најрепрезентативнија и врхунска историјско-уметничка дела, културна добра од изузетног и великог значаја, као и она која најадекватније представљају слојевити, разноврсни мултикултурни развој и цивилизацијске промене на подручју данашње Србије, односно на тлу централног Балкана и најближег окружења, од праисторијских времена до позног средњег века, као и кључне уметничке правце и стилове у националној и страној уметности од средњовековног периода до данас.

3.  Редовним ревизијама збирки Музеја могу се утврдити и дела/грађа која својим својствима не задовољавају критеријуме репрезентативности, јединствености или адекватног представљања развоја на подручју Србије и региона, тј. дела или грађа  која нису више, на основу даљег развоја збирке, типични или адекватни представници култура или цивилизацијског развоја у региону и постоје карактеристичнији примерци у прикупљеном фонду. Та дела/грађа могу се издвојити из целине збирке у посебну студијску збирку, могу се понудити у размену, могу се уступити другом музеју.

4.  Дела/грађа која су поклоном доспела у Музеј, а која нису историјско-уметничка дела или грађа коју Музеј прикупља (археолошка, нумизматичка и уметничка грађа са подручја данашње Србије, тј. централног Балкана и окружења или Европе) и немају својства репрезентативности, јединствености или адекватног представљања развоја у региону, треба да се, након ревизије, изместе у посебну Збирку поклона Народном музеју.

5.  Уколико се до дела/грађе долази откупом, поклоном или разменом Народни музеј је обавезан да утврди порекло дела/грађе, тј. да утврди да ли је дело/грађа отуђено од правих власника.

Археолошка и нумизматичка грађа (збирке Одељења за археологију, Археолошког музеја Ђердапа, Одељења за средњи век и Одељења за нумизматику)

 

1.  Народни музеј требало би да учествује у истраживањима свих локалитета од изузетног значаја на подручју Србије, као и у истраживањима локалитета од великог значаја, а у сарадњи са локалним и регионалним музејима, надлежним установама за заштиту непокретних споменика и научним установама. Са ових истраживања, Народни музеј би у своје збирке уврстио само одређена културна добра од изузетног и великог значаја, а на основу предлога Комисије за утврђивање смештаја предмета са археолошких истраживања и одлуке Минстарства културе и медија. Посебно се ово односи на музеје у којима нема услова за излагање изузетних налаза. Музеј се обавезује да власницима изради копије ових предмета.

2. Народни музеј требало би да подстиче истраживања подручја која представљају археолошки недовољно познате области и да учествује у реализацији археолошке карте Србије. Са ових истраживања, Народни музеј би у своје збирке уврстио само одређена културна добра од изузетног и великог значаја, као и одабрану грађу која најадекватније илуструје развој материјалне културе (карактеристичне представнике култура).

3.  Комисија за утврђивање смештаја предмета који потичу са археолошких ископавања Народног музеја има, од 1997. године, могућност увида у сав материјал који потиче са археолошких истраживања у Србији и овлашћење да одлучи о његовом финалном смештају. Осим бриге о адекватном смештају и евентуалних спорова око територијалне надлежности појединих локалних и регионалних музеја, ова Комисија има могућност да међу предметима који уживају претходну заштиту предложи за збирке Народног музеја оне које имају статус културног добра од изузетног значаја.

4.  Археолошке збирке Народног музеја развијају се и на основу материјала који потиче ван контекста ископавања. Приликом откупа или поклона, предност има материјал који потиче са територије данашње Србије и најближег окружења, посебно налази изузетног и великог значаја, као и налази који типолошки, хронолошки или на основу провенијенције допуњавају слику о развоју култура или цивилизација, нарочито налази који до сада нису уопште заступљени у збиркама Музеја.

5.  Када је реч о нумизматичкој грађи која потиче ван контекста археолошких ископавања, предност имају ретке емисије новца, примерци ковања из ковница које су биле активне на подручју Балкана, примерци који допуњавају слику о монетарној циркулацији, односно они који су били у оптицају на територији данашње Србије, а посебан приоритет имају оставе, односно затворени скупни налази са топографском одредницом, као и примерци који уопште нису заступљени или су заступљени са недовољним бројем примерака (пет и мање примерака).

Уметничка дела (збирке Одељења за историју новије уметности, Одељења за средњи век и Галерије фресака)

 

1. Збирке које садрже уметничка дела требало би да представе кључне уметничке правце и стилове посебно у националној уметности, као и у страној уметности од средњовековног периода до данас, тј. пресек уметничког развоја, на основу уметника и дела без којих не би било могуће целовито сагледавање пре свега српске уметности, а потом и југословенске уметности 20. века. Збирке стране уметности, у оквиру могућности Музеја, требало би да прикажу развој тенденција од ренесансе до 2. светског рата.

2.  С обзиром на карактер уметничких збирки Музеја и матичну функцију коју Музеј има, збирке би требало да поседују најзначајнија и репрезентативна дела настала до 20. века и да комплетно буду заступљене тенденције основних ликовних дисциплина као што су сликарство, скулптура, цртеж и графика у 20. веку. То подразумева било најзначајнија дела великих ументика у различитим фазама или само најзначајније радове осведочених уметника или најрепрезентативније радове за одређене дисциплине. Међутим, када је у питању 21. век, збирке не треба да укључују нове дисциплине (нпр. инсталације, видео радове, дигиталну уметност), што је превасходно поље интересовања савремене уметности, али треба да укључују репрезентативна дела уметника осведочених у ликовној критици, у историји уметности, на међународним манифестацијама као велики, тј. најбољи представници класичних ликовних дисциплина, као и да се прате новија дела уметника чија остварења већ постоје у збиркама Музеја.

3. Ради адекватнијег сагледавања развојног тока појединих ликовних дисциплина у уметничке збирке могу се укључити и дела мање познатих уметника уколико илуструју уметничкој климу свога раздобља.

4.  Приликом израде копија фресака, икона или копија архитектонске пластике, осим критеријума јединствености, репрезентативности и адекватног престављања уметничког и културног развоја, пресудан елемент у избору и развоју збирке копија фресака и пластике представаља и степен угрожености, важност фреске као историјског извора.Посебно место има и израда копија средњовековне уметности која је ван матичне територије Музеја, тј. ван територије Републике Србије.

Саставни део Акта о политици откупа чине листе у којима су прецизније и детаљније наведени археолошки локалитети, споменици средњовековне културе, уметници и уметничка дела чијим истраживањима, копирањем, набавком откупом или поклоном би се приоритетно попуњавале збирке Народног музеја. Ове листе се ревидирају годишње.