omuzeju

Десанка Милошевић Скочајић (1923–1993)

Десанка Милошевић Скочајић је рођена у Аранђеловцу 1923. године где завршава основно и гимназијско образовање. У Београду завршава студије историје уметности у класи код проф. Светозара Радојчића.

По завршетку студија, као један од најбољих студената, добија место у Одељењу за средњовековну уметност Народног музеја у Београду. Приликом пресељења Музеја у зграду Хипотекарне банке, обавила је велики и свеобухватан посао на поновном инвентарисању предмета, што је поставило основу за даља истраживања средњовековне уметности код нас.

О разноврсности Десанкине стручне и научне делатности сведочи њен рад на ископавањима средњовековних археолошких локалитета и манастирских комплекса, рад на средњовековном накиту, сликарству и примењеној уметности на територији Србије, као и бројни текстови и чланци.

Проучавањем средњовековне иконографије и односом српске и византијске уметности бавила се у радовима о српским светитељима: Срби светитељи у старом сликарству и Иконографија светог Саве у средњем веку, који су публиковани и у иностранству.

Десанка је организовала велики број изложби, код нас и у иностранству, које су плениле лепотом и занимљивим начином излагања, објашњавајући суштину и вредност предмета збирки Народног музеја. Међу њима се као прворазредни културни догађаји издвајају Моравска Србија- људи и дела отворена у Крушевцу (1971), поводом прославе шест векова од оснивања града и Уметност у средњовековној Србији од 12 до 17. века у Народном музеју у Београду (1980).

У сталној жељи да на што бољи и адекватнији начин представи историју и уметност српског народа, посветила се и снимању документарних филмова о манастиримау серијалу Оставштина за будућност.

Поред многобројних студија којима се Десанка посветила, издвајају се оне о рељефним иконицама са представама Богородице. Икона Богородице Заступнице припада предметима из сфере приватне побожности и на територију средњовековне Србије долази из Цариграда, где је био центар њихове производње.