omuzeju

Драга Лалка Гарашанин (1921–1997)

Драга Лалка Гарашанин је рођена 1921. године у Паризу. Школовала се у Београду, а докторску дисертацију Старчевачка култура одбранила је на Универзитету у Љубљани 1953. године, код ментора Јосипа Корошеца. Ратне 1943. године почиње да волонтира у Народном музеју, у којем ће провести цео радни век.

Заједно са супругом, академиком Милутином Гарашанином, Лалка је руководила ископавањима на низу значајних праисторијских локалитета у Србији, Македонији и Црној Гори, као што су Супска, Жарково, Крива Река, Анзабегово, Бела Црква или Радање код Штипа. Поред научно-истраживачког рада,  бавила се сређивањем, ревизијом збирки и реидентификацији налаза. Паралелно са тим, улагала је напоре да Музеј постане место сусрета нових открића у археологији и шире публике, учествујући у организацији неких од најзначајнијих изложби друге половине XX века – Неолит Централног Балкана, Илири и Дачани, Бронзано доба Србије, са којима је Народни музеј гостовао у Данској, Енглеској и Румунији.

У књизи Разговори о археологији, о својој супрузи Милутин Гарашанин вели:  Лалка је од малена била заљубљена у антички свет. Она је, још као ученица гимназије, сама учила грчки, а латински у оквиру школских предмета… Она је мени, опет, пружила једну изврсну контролу, јер сваког човека, без обзира колико жели да буде објективан, ипак може да повуче нека идеја, став или мишљење и увек је пожељно да човек има неког регулатора који ће га на време упозорити да можда није отишао предалеко.

У публикацији Каталог метала, Лалка је прва објавила апликације у виду глава бикова које посетиоци могу да виде на овој изложби. Реч је о јединственим налазима из периода старијег гвозденог доба, који потичу са непознатог локалитета.