omuzeju

Душан Карапанџић (1888-1963)

Душан Карапанџић је рођен у Смедереву 1888. године, где је завршио основну и средњу школу. Дипломирао је 1912. године на Катедри за класичне језике са књижевношћу Филозофског факултета у Београду. Као студент филологије, почетком 1911. године, започео је професионални рад у Семинару за археологију Народног музеја, као стручни персонал и асистент Милоја М. Васића, тадашњег чувара Народног музеја.

Током лета 1911. године, заједно са другим младим археолозима,својим колегама са факултета, учествовао је на првим ископавањима у Винчи. Научно напредовање тек свршених студената прекида мобилизација за Балканске ратове и Први светски рат. У тим турбулентним временима потпоручник Карапанџић постаје помоћник чувара Народног музеја и успева да изврши ревизију инвентара и доведе у ред преостали археолошки материјал који се налазио у опустошеним музејским збиркама.

Душан Карапанџић је сагледао значај и улогу богаћења и попуњавања збирки, не само политиком откупа, већ и систематским теренским истраживањима. У периоду од 1920. године до 1922. године руководио је ископавањима у Зоку код Печуја, Арадцу код Кикинде и Омољици код Панчева. Археолози који се баве проучавањем праисторије у Барањи и Банату морају се враћати на његова прецизна запажања и тумачења. Научним екскурзијама у долину Вардара (1914), Подриње и ваљевски округ (1920) и Банат (1921), прибавио је драгоцене податке о потенцијалним праисторијским налазиштима.

Радио је као професор латинског језика у београдској Трећој и Четвртој  (данас гимназија Свети Сава) гимназији. Аутор је латинско-српског речника као и више гимназијских уџбеника за латински језик. Умро је 1963. године у Дортмунду, где је живео након заробљеништва у Другом светском рату.

Током летње кампање на Винчи (1911) Васић и Карапанџић проналазе и дају прве описе фрагмената амфоре чију идеалну реконструкцију посетиоци могу видети на изложби.

Душан Карапанџић Душан Карапанџић