omuzeju

Гордана Марјановић–Вујовић (1934-1994)

Гордана Марјановић–Вујовићје рођена у Свилајнцу, а школовала се у Београду. Завршила је класичну гимназију, а потом студије археологије на Филозофском факултету (1958), где је магистрирала (1960) и докторирала (1981).

Првих десет година службе (1961-1971) провела је у Заводу за заштиту споменика културе града Београда, одакле 1972. прелази у Народни музеј, где ради све до 1990. године.

Гордана је била успешан организатор и руководилац систематских археолошких ископавања на Београдској тврђави, која је истраживачима у то време почела да открива непознате странице своје дуге и бурне прошлости. Истражујући најстарије словенско насеље поред ушћа Саве у Дунав, дошла је до првих података о стамбеним објектима и предметима свакодневне употребе словенских досељеника, указујући на могућност њиховог заједничког живота са Ромејима. Сингидунуму се одужила откривајући гробове и саркофаге из III века у Косовској, Кондиној, Влајковићевој и улици Мајке Јевросиме. Истраживала је и римске терме у парку на Студентском тргу.

Преласком у Народни музеј стиче непосредан увид у богати материјал збирки Средњовековног одељења, који темељно изучава, објављује и допуњава новим налазима, са ископавања (Трњане, Чезава, Костол, Вајуга, Винча, Петрова црква и др.).

Била је један од организатора и аутора студијске изложбе Накит на тлу Србије од IX до XII века (1982) која је гостовала и у Историјском музеју у Москви.

За успешан рад у археологији и музеологији Гордана Марјановић–Вујовић добила је значајна признања. Била је носилац Октобарске награде Београда за 1974. годину, као један од аутора тротомне монографије Историја Београда. У Народном музеју је вршила дужност шефа Средњовековног одељења за археологију, у звању научног саветника. Била је члан Егзекутивног комитета међународног удружења за словенску археологију.

Изучавајући средњовековну збирку Народног музеја, Г. Марјановић–Вујовић се упознаје са бројним предметима хришћанског култа. У књизи Крстови од VI до XII века из збирке Народног музеја (1987) обрадила је различите типове крстова: реликвијаре, процесијске крстове, привеске и др, прикупљене на разним локалитетима. Реч је о првој синтетској обради већег броја претежно непубликованих крстова, којом је научној јавности пружен увид у њихову разгранату типологију, уз податке о компаративној грађи.

У поменутом делу Г. Марјановић-Вујовић описује изложени крст-реликвијар са представамаСв. Николе и арханђела Михаила.