omuzeju

Јован Јоца Вујић (1863 – 1934)

Јован Јоца Вујић је рођен 1863. године у имућној адвокатској породици у Сенти, где је провео цео свој живот. Школовао је се у Сегедину, Братислави, Бечу и Мађаровару.

Овај велики српски добротвор, напуштао је своје имање и родно место само када се упуштао у походе на све велике градове Европе у којима је без изузетка обилазио музеје, галерије, библиотеке, јавне колекције, књижаре и антикварнице и на тај начин започео прикупљање старина, уметнина и књига које је објединио у својој приватној колекцији. Ова пасија га је учинила узорним и тенденциозним колекционаром опредељеним за баштињење значајних српских уметника. Љубав према свом народу и земљи се, поред сакупљања ликовних дела његових савременика, огледала и у прикупљању археолошких предмета, нумизматике, оружја, књига и архивалија везаних за национално стваралаштво уопште, које је прибављао на својим ходочашћима по Србији, Црној Гори, Босни и Далмацији. Током свог живота активно се дружио и дописивао са најзнаменитијим и најзначајнијим културним и уметничким посленицима, као и са многим другим знаним и незнаним савременицима, што се може видети из његове обимне, сачуване архиве личних преписки.

Своју колекцију је педантно, систематично и пажљиво чувао и организовао, па је тако и у својој кући у Сенти отворио први приватни музеј у Србији почетком XX века. Већ тада је његова колекција бројала преко 300 слика, 20.000 књига, 3.000 архивских докумената, бакрореза, оружја, националних ношњи и нумизмата. Јоца Вујић је пописао и, на високо стручном нивоу, обрадио збирку у Каталогу музеја Јоце Вујића, који је и до данас сачуван. Разноврсни материјал је систематизовао у пет група: Галерију слика (375 дела), Вајарске радове (8 дела), Цртеже (59 дела), Штампане слике, фотографије и цртеже (983 предмета), Оружје, накит, гусле, посуђе и народни радови (180 предмета).

Услед низа неспоразума и потешкоћа иницијална жеља Јоце Вујића да се колекција пренесе у Нови Сад и преда на чување Матици Српској, није реализована. Уметничку збирку поклања Универзитету у Београду, где се 250 дела чува до Другог светског рата. После рата збирка је предата Народном музеју.

Портрет Јоце Вујића Портрет Јоце Вујића

Јоца Вујић је поред овог великодушног поклона у више наврата даровао на различите начине институције и установе у Србији. Па је тако Матици Српској поклонио 46 уметничких дела поводом отварања матичног Музеја (1933), Универзитету у Београду део велике приватне библиотеке (1931), Библиотеци Филозофског факултета у Скопљу помогао оснивање донацијом 250 раритетних књига (1921), Универзитетској библиотеци у Београду све што је остало од старих рукописа и књига је предато после његове смрти.

За родољубље, пожртвованост и истрајан, савестан и узоран рад у науци, уметности и култури, Јоца Вујић је одликован више пута – ратном споменицом из Балканских ратова и одличјем Црвеног Крста, орденима Светог Саве IV, III и II степена и ордењем Југословенске Круне и Белог Орла. Био је почасни члан Матице Српске, Историјског друштва у Новом Саду и доживотни почасни председник Музеја Матице Српске. Универзитет у Београду је одао признање свом великом добротвору и дародавцу, изложивши портрет Јоце Вујића у свечаној сали старе универзитетске зграде.

Међу многобројним делима које је Јоца Вујић даривао Србији, налази се и изложени портрет Јована Стерије Поповића, министра просвете и оснивача Музеја.