omuzeju

Михаило Валтровић (1839-1915)

Михаило Валтровић, архитекта и први професор археологије на Великој школи, рођен је 1839. године у Београду. Архитектуру је завршио у Карлсруеу и био је професор на Великој школи од 1875. до 1903. године. Поред професуре од 1881. године, према Закону о Библиотеци и Музеју, преузима и место чувара Народног музеја. Био је председник Одбора за уметност Српског ученог друштва, редовни члан Српске академије наука и уметности од њеног оснивања 1887. године, дописни члан Хрватског археолошког друштва у Загребу, Императорског археолошког друштва у Москви и Немачког археолошког института. Од 1871. године заједно са Драгутином Милутиновићем ради на проучавању српских средњовековних споменика – архитектуре, живописа и скулптуре.

Валтровић је спроводио археолошка истраживања у Костолцу, Нишком граду, Барајеву, Брестовику, Бањици, Љубостињи, Радошину и Крушевцу. Један је од оснивача Српског археолошког друштва. Од 1884. до 1907. године уредник је Старинара у коме публикује највећи број својих радова. Валтровић је објавио преко 125 радова из области праисторијске, класичне и средњовековне археологије и историје уметности.

Михаило Валтровић Михаило Валтровић

Као чувар Народног музеја изграђује његову модерну концепцију и уз много напора успева да му обезбеди зграде за смештај. У реализацији сталне поставке Музеја примењује савремене принципе музеологије. Одабира и школује стручни кадар Музеја у чувеним универзитетским и музејским центрима. Израђује прве стручне каталоге музејских збирки и организује едукативну делатност Музеја кроз предавања и изложбе. Наш први модерни музеолог је руководио Народним музејом пуних 25 година, сврставајући га раме уз раме са европским.

Кличевачки идол, једна од најзначајнијих скулптура бронзаног доба, постао је познат европској праисторијској археологији управо захваљујући Валтровићу који о њему пише: Предајемо кип овај јавности, научењацима на проучавање а пријатељима старина на упут да благонаклоно припазе на сличне споменике давних времена и да их прикупљају. Нажалост, аустроугарским бомбардовањем Београда 1914. године разорена је зграда Народног музеја и том приликом је, заједно са многим другим експонатима, уништен и Кличевачки идол.

Још једном предајемо кип овај јавности…