omuzeju

Мина Караџић Вукомановић (1828-1894)

Вилхелмина-Мина Караџић је рођена 1828. године у Бечу. Родитељи Вук и Ана имали су тринаесторо деце, а само Мина и њен брат Димитрије су их и надживели.

У духу тадашњег времена, као и већина жена, Мина није имала могућност да добије формално образовање. То је није спречило да, уз оца и његове пријатеље и сараднике, стекне широка и свестрана знања.

Поред матерњег немачког, научила је француски и италијански, а од своје петнаесте године почиње да учи и српски језик. Оца Вука је пратила на његовим путовањима као лични секретар. Са путовања по Србији, 1850. године, остали су сачувани њени описи места, људи и њихових обичаја.

Мина (Вилхелмина) Караџић Мина (Вилхелмина) Караџић

Мина је 1858. године допутовала у Београд, где је прешла у православну веру.  У Београду се удаје за Алексу Вукомановића, братанца Кнегиње Љубице и професора београдског Лицеја. После годину и по дана брака остала је удовица са сином Јанком.

Превела је на немачки језик српске народне приповетке, које је Вук посветио писцу предговора,  Јакобу Гриму. Поред књижевности, бавила се сликарством и насликала је око 50 радова, највише портрета у уљу, акварела и цртежа.

Мина је пред своју смрт, 1894. године, поклонила сву Вукову заоставштину Краљевини Србији. Према одлуци Министарства просвете, заоставштина је подељена у три дела и предата надлежним институцијама. Тако су Вукови лични предмети припали Народном музеју у Београду. Део тих предмета, међу којима и комплетан намештај, уништен је у Првом светском рату, за време бомбардовања Београда.

Посетиоци могу видети  портрет Вука Караџића који је део заоставштине и један од његових мање познатих портрета.