omuzeju

Миодраг Грбић (1901-1969)

Миодраг Грбић је рођен 1901. године у Сремским Карловцима. Археологију је завршио на Карловом универзитету у Прагу, где је и докторирао 1925. године код Лубора Нидерлеа са темом Преримско бронзано посуђе на подручју Чехословачке Републике. Музејску праксу али и прва теренска искуства Грбић је стекао уз менторство чешког археолога Албина Стоцког. По повратку из Прага 1925. године, испрва је радио у Археолошком музеју у Скопљу, а од 1927. године као кустос Народног музеја у Београду.

Грбић је био један од првих школованих праисторичара у Србији, али се бавио и археологијом римских провинција, ископавајући локалитете Хераклеју Линкестис (Македонија) и Басијану (Градина код Доњих Петроваца). Ипак, најзначајније резултате дао је на пољу праисторијске археологије, после ископавања на локалитетима Плочник и Старчево. Поред тога што је обогатио музејски фонд, успоставио је релативну хронологију у којој се и данас крећу тумачења развоја млађег каменог доба (неолита) на Балкану. Ископавања у Старчеву, на локалитету Град, почев од 1931. године, вршена су у сарадњи са представницима Пибоди музеја Харвардског универзитета, и на њима су поред Грбића учествовали и Владимир Фјукс, Хети Голдман и Роберт Ерих.

Миодраг Грбић, Старчево, 1932. Миодраг Грбић, Старчево, 1932.

Био је један од организатора и предавача на музејском курсу током  Другог светског рата (1942-1944), на коме је поникла читава послератна генерација археолога, историчара уметности и архитеката (Милутин и Драга Гарашанин, Јован Ковачевић, Ирма Чремошник, Дејан Медаковић, Миодраг Коларић, Богдан Богдановић и др.). После ослобођења, Грбић је постављен за научног сарадника Археолошког института, где је радио све до своје смрти, 1969.године.

Најстарија неолитска култура присутна на подручју данашње Србије, старчевачка култура, добила је име захваљујући ископавањима Миодрага Грбића. Посетиоци могу видети фигурине првих земљорадника, које представљају својеврсно сећање на дело овог харизматичног археолога, неуморног истраживача и кустоса Народног музеја.