omuzeju

Миодраг Коларић (1912 – 2001)

Миодраг Коларић је рођен 1912. године у Београду. Матурирао је у IV мушкој београдској гимназији на Врачару, а по завршетку гимназије одлучује да студира филозофију. Како је због политичких прилика Група за чисту филозофију на Београдском универзитету била привремено укинута, Коларић је кратко време током 1935. године студирао у Француској.  По повратку  из Француске, студије је наставио на Групи за општу и националну историју где је дипломирао 1939. године. Током 1940. године, на позив Миодрага Грбића, који је у то време био на челу Градског музеја, Коларић почиње да волонтира као надзорник за одабир археолошких предмета.

У ратним годинама, после заробљеништва, добија посао статусног чиновника. У Градском музеју ради на сређивању збирки, класификацији материјала и попису објеката. Бави се фотографијом, урамљивањем музејских слика, и модерном уметношћу.

По завршетку рата радио је најразличитије музејске послове, почевши од техничких, преко административних, све до уско стручних, тако да је већ 1947. године стекао звање асистента музејско-конзерваторске струке, а стручни испит положио 1950. године. Са солидним искуством и изграђеном репутацијом, и са препорукама тадашње управнице Драге Гарашанин, по решењу Министарства за науку и културу 1950. године добио је премештај у Народни музеј где је почео рад као асистент. У наредним годинама напредовао је како у музејској струци тако и у науци. Током 1955. године стекао је звање кустоса-научног сарадника осмог степена, а већ наредне године одбранио је докторску дисертацију на Хрватском свеучилишту и стекао звање научног сарадника првог степена (1958), а потом и научног сарадника прве врсте (1961).

Савет Народног музеја 1968. године доноси одлуку о именовању Коларића за директора, где остаје до истека мандата, крајем 1972. године.

Током живота и професионалне каријере стекао је поштовање знањем и стручношћу, а садржајна биографија и библиографија (објавио око деветсто радова).  говори у прилог томе. Бавио се ликовном критиком, био је члан различитих организационих одбора и комисија на уметничким смотрама, председник Друштва историчара уметности Србије, професор на Економском факултету, сарадник и уредник ликовних енциклопедија и књижевник. Иако није добио никаква званична признања, одликовања или награде, несумњиво припада значајним личностима музеологије, заштите културних добара, науке и ликовне критике у Србији у послератној Југославији.

Миодраг Коларић се у свом научно-истраживачком раду, између осталог, бавио и српском графиком. Тако је, у једном од својих радова под називом Српска графика XVIII века, из 1953. године, анализирао графику која је представљена на изложби.