omuzeju

Мирјана Ћоровић Љубинковић (1910-1996)

Мирјана је рођена 29. децембра 1910. године у Сарајеву, као најстарије дете у породици Ћоровић Скерлић. Основну школу, гимназију и студије историје уметности на Филозофском факултету завршава у Београду. Након тога, одлази на специјализацију у Париз где ради са знаменитим византологом Габријелом Мијеом.

Прво запослење добија у Музеју у Скопљу, као приправник-волонтер, а убрзо затим почиње да предаје у Женској гимназији. Након повратка у Београд, добија посао професорке у Шестој женској гимназији где је затиче Други светски рат. Крајем 1944. године прикључује се стручној музејској групи која има за циљ да поврати културно благо украдено за време рата.

Средином 1945. године запошљава се у Народном музеју у Београду где се бави средњовековном историјом уметности и археологијом (до скоро историчари уметности су одлазили на терен и бавили се практичним радом). Упоредо са ископавањима, објављује велики број стручних текстова и научних радова којима је значајно допринела изучавању и представљању средњовековне баштине на територији бивше Југославије.

Захваљујући постигнутим резултатима у научној, археолошкој и историјско уметничкој делатности и посвећености музејским пословима, постављена је на место шефа Одељења за средњи век, којим је руководила до пензије 1973. године. До краја живота наставља да се бави словенском средњовековном уметношћу и објављује научне чланке.

Мирјана Ћоровић Љубинковић је била председница Археолошког друштва Југославије и уредница часописа Аrchaelogia Jugoslavica. Уживала је међународни углед и била чланица Сталног међународног савета Уније за словенску археологију и носилац споменице Хиљаду година Пољске.

О изложеној икони из 14. века Чудо у Хони, Мирјана Ћоровић Љубинковић је објавила чланак током првих година рада у Народном музеју.