omuzeju

Растислав Марић (1905-1961)

Растислав Марић је био дугогодишњи руководилац Нумизматичког и епиграфског одељења Народног музеја у Београду. Рођен је 1905. године у Скопљу. Завршио је Прву мушку гимназији у Крагујевцу, a дипломирао је на Одсеку за класичну филологију Филозофског факултета у Београду. Докторску дисертацију, под насловом О античким култовима у нашој земљи, одбранио је 1933. године код Николе Вулића, Веселина Чајкановића и Милана Будимира. Постао је асистент 1931. године, а 1937. године, изабран је за доцента на Катедри за историју старог века Филозофског факултета у Београду.

Био је спољни сарадник Археолошког института од његовог оснивања (1947) и један од руководилаца археолошких ископавања на Маргуму, античком локалитету крај Дубравице. Био је и хонорарни сарадник историјског института САНУ, као и хонорарни ванредни професор Филозофског факултета у Новом Саду, од 1954. године. Дописни члан Српске академије наука и уметности постаје 1958. године. Учествовао је у раду одбора за израду корпуса античких ваза, за проучавање римског лимеса, за израду карте Римског царства, као и за издавање античких натписа. Објавио је велики број научних чланака, расправа и студија. Нарочито су интересантни његови радови о народним обичајима које је повезивао са веровањима античких народа.

За кустоса Народног музеја у Београду постављен је 1945. године. Током наредних шеснаест година радио је на уређењу и обнови нумизматичких збирки, заступао је концепцију универзалног прикупљања свих врста новца, који су били у оптицају на територији Србије. Посебну пажњу посветио је трагању за оставама новца, а допринео је и развоју збирке медаља. На основу опсежних студија из српске нумизматике публиковао је и данас актуелно дело Студија из Српске нумизматике (1956).