omuzeju

Зорка Симић-Миловановић (1901-1973)

Рођена је у селу Рогачи, a гимназију је завршила у Београду. После положене матуре постављена је за асистента у Народном музеју у Београду, где је руководила библиотеком и обављала административне послове. Истовремено, учила је сликарство на Уметничкој школи и студирала на Филозофском факултету у Београду, на којем је положила дипломски испит из XXII групе наука. Након факултета наставила је студије сликарстава код Јована Бјелића.

У лето 1930. године положила је државни испит и постала наш први женски кустос, како је лист Политика, својевремено, писао о њој. У годинама које следе, Зорка се посветила научно-истраживачком раду, интересовала се за класичне и средњовековне споменике, а посебно за новију српску историју уметности. Много времена је провела у раду на терену, а у циљу даљег образовања, уз помоћ државе, дуже је боравила и Француској, Италији и Немачкој.

Зорка Симић Зорка Симић

Пензионисана је 1936. године, али, упркос томе, наставља делатност као научник и културно-просветни радник и предаје општу историју уметности у Уметничкој школи и цртање у једној београдској гимназији. Одржала је велики број предавања о средњовековној историји уметности и уметности новијег доба на Народном универзитету, Колу српских сестара, Удружењу универзитетских образованих жена, Матици српској у Новом Саду, Јеврејској читаоници и многим другим установама и друштвима. Зоркина књига Сликарке у српској уметности објављена је 1938. године. Следеће године, Српска краљевска академија јој је доделила награду за рад О сликару Ђорђу Крстићу.

За време окупације, због антифашистичких уверења није прихватила понуду да ради. Након рата, Зорка је враћена у службу као кустос галерије слика. У част прве годишњице ослобођења приредила је изложбу српског сликарства XVIII и XIX века којом је Музеј званично отворен. Била је управник Музеја града Београда 1950-1959. године и идејни творац, организатор и први уредник Годишњака Музеја града Београда.

Поводом двадесетогодишњице смрти Симеона Роксандића (1963) јавности је открила и приближила стваралаштво овог великог скулптора, чије је дело до тада било занемарено.