omuzeju

Археолошки музеј Ђердапа

Археолошки музеј Ђердапа у Кладову представља значајна сведочанства о разнородним културама праисторијског, римског и средњовековног периода на Дунаву. Основан је с циљем интегралне заштите археолошке баштине Дунава у области шире регије Гвоздена Врата – Ђердап и целовитог представљања и промоције овог значајног наслеђа. Један је од ретких специјализованих музеја у Србији, један од два археолошка музеја. Отворен је 1996. године у објекту наменски грађеном за музеј, по чему се такође издваја од осталих музеја у Србији.

Конституисање Археолошког музеја Ђердапа као специјализованог музеја ове регије, представља један од најзначајнијих реализованих циљева Научно-истраживачког пројекта Ђердап. Интензивним археолошким истраживањима, која су у две фазе спровођена током последњих деценија 20. века на потезу дунавске обале од Великог Градишта до Сипа, (Ђердап I, 1964–1971), те од Караташа до Прахова (Ђердап II, 1978–1990), констатовани су многи, вишеслојни локалитети, насеља и некрополе, утврђења, куле стражаре, путеви, јавни споменици, опредељени у преисторијску, римску или средњовековну епоху. Истраживања су спроведена с циљем спасавања наслеђа угроженог формирањем акумулационих језера за потребе две хидроелектране, ХЕ Ђердап I, код Кладова (Караташ) и Прахово, ХЕ Ђердап II (Кусјак). Истраживања су у мањем обиму настављена до данас, посебно на утврђењу Дијана (1978–2012).

Захваљујући овим открићима, на светлост дана су изашли до тада непознати, скривени предели, који су настајали и нестајали миленијумима.

Поставка Археолошког музеја Ђердапа презентује праисторијске, римске, касноримске, рановизантијске или средњовековне налазе, у хронолошком распону од преко 10.000 година. Велики број изложених предмета представља истинске раритете, баштину која по важности прелази границе наше земље. Тренутно је у галеријама Музеја изложено преко 1.500 прворазредних експоната Збирке Ђердап, откривених на више од 100 локација ове регије. Сви представљају различита достигнућа прошлих култура, предмете из свакодневног живота праисторијских земљорадника, обичаје и веровања култура камених и металних доба, оруђа којим су људи некада припитомљавали свој свет, накит и украсе за одећу којима су потврђивали свој статус. Најбројнији су предмети римске епохе, који сведоче о римском освајању ове територије, успостављању власти у овој, и тада, пограничној зони, прихватању римског начина живота: делови римске војне опреме, натписи поводом изградње јавних објеката, неки изложени у лапидаријуму испред Музеја, архитектонски елементи луксузних римских грађевина, представе многобројних богова римског Пантеона, заветни натписи, мермерни портрети, металне, стаклене и керамичке посуде, светиљке и луксузни накит. Показатељ су контаката и веза ове регије у римско доба, значаја које је ова зона имала у оквирима Царства, као и трансформација које су се десиле у касноримско време, насељавања нових племена и промена које су означиле почетак средњовековног доба. Ова епоха представљена је махом налазима са некропола, највише истраженим, а средњовековни накит откривен у њима омогућава препознавање особености различитих заједница. Поставка је допуњена документарном грађом која представља изглед и истраживање једног броја сачуваних, као и потопљених и несталих локалитета шире области Ђердапа.

На територији Археолошког музеја Ђердапа сачувани су сегменти реперезентативне споменичке целине лимеса Римске империје, утврђене римске границе, који чине јединствен археолошки парк регије. Tabula Traiana, натпис постављен на стене кањона Доње Клисуре – Казана, видљив само с Дунава, једно је од најзначајнијих сведочанстава о Трајановим грађевинским активностима на Дунаву и припремама за рат са Дачанима. Остаци Трајановог пута – Трајанов канал (Сипски канал) и чувени Трајанов мост на Понтесу, код Костолца, којег је изградио Аполодор почетком 2. века наше ере, заједно с тврђавом Понтес (1–6. век), која је штитила овај мост, представљају изузетан пимер римске архитектуре. О значају овог дела Римског царства сведочи и утврђење Дијана (Statio Cataractarum Diana), станица на (дунавским) катарактама, важан аугзилијарни логор од 1. до 6. века, један од највећих у склопу лимеса. Дијана је била окружена великим насељем, некрополама, пристаништем. Рановизантијски извори помињу ово насеље као градић Занес.

Осим римских остатака, од потапања је сачувана на самом улазу у Кладово и средњовековна тврђава-град, Фетислам.

Поставка Археолошког музеја Ђердапа и сачуване споменичке целине омогућавају да се свеобухватније сагледа јединствен културни предео Дунава у овој регији, који се формирао и мењао у континуитету сада већ преко десет миленијума. Речи Плинија Млађег (63. н.е. – око 113. н.е), римског сенатора у време царева Домицијана, Нерве и Трајана, пријатеља чувеног римског историчара Тацита, записане пре готово 2000 година (Plin., Ep. XVI 2) – Величанствено је стајати на обали Дунава (Magnum est stare in Danubii ripa), добијају прави смисао у сусрету са Ђердапом.

Прочитајте више о праисторијској, римској и средњевековној Збирци Ђердап.

Кустос Збирке Ђердап и управник Археолошког музеја Ђердапа: Гордана Грабеж, виши кустос

muzejdjerdapa@narodnimuzej.rs

http://virtuelnimuzejdunava.rs/srbija/informacije/narodni-muzej-u-beogradu—arheoloski-muzej-djerdapa.13.html