omuzeju

Народни музеј у Београду

Зграда Народног музеја налази се у центру Београда, на главном градском тргу, Тргу Републике. Подигнута је 1903. године за Управу фондова, по пројекту архитеката Андре Стевановића и Николе Несторовића. Здање представља репрезентативан пример монументалних јавних палата с краја 19. и почетка 20. века. Конципирана је у духу академског еклектицизма са доминацијом неоренесансних елемената. Украсне декорације на фасадама и у унутрашњости здања радио је Фрања Валдман. Данашњи Атријум (некадашња Шалтер-сала) и део зграде према улици Лазе Пачуа, дограђени су 1930. године. Зграда је током Другог светског рата претрпела знатна оштећења у бомбардовању а након рата је обновљена, али без централног кубета.

Народни музеј у Београду је 1950. године добио ову зграду на коришћење и коначно сместио своје збирке, које су се од оснивања Музеја, 1844. године, селиле једанаест пута. Свечано отварање за јавност, у новом простору, уприличено је 23. маја 1952. године.

Шездесетих година 20. века, залагањем управника музеја, др Лазара Трифуновића, обављени су опсежни конзерваторско-рестаураторски радови и згради је враћен првобитни изглед са кубетом. У ентеријеру је извршена адаптација за потребе Народног музеја, чиме су делимично задовољене тадашње потребе институције. Радови су изведени према нацртима архитеката Александра Дерока, Петра Анагностија и Зорана Петровића.

Централна зграда Народног музеја данас је у веома лошем општем стању због чега је 2003. године уклоњена стална поставка. Зграда је процесу санације.

 

Зграда Народног музеја у Београду је заштићена као културно добро од великог значаја за Републику Србију.

 

Кликните на слику да бисте отворили галерију

 

Локације музеја и музејских збирки кроз историју:

1844. Зграда Министарства просвете (тада Попечатељства просвештења), преко пута Патријаршије, иза конака кнегиње Љубице
1848. Топчијска касарна, данас простор између Немањине и Сарајевске улице
1861. Зграда Управе просвете, поред Вазнесењске цркве, у улици Краљице Наталије
1863. Здање мајора Мише Атанасијевића
1891. Приватне куће на Краљевом тргу, на месту данашњег Филолошког факултета, кућа мајора Мише Анастасијевића и кућа браће Величковић
1898. Кућа Стевче Михаиловића, на углу улица Кнеза Милоша и Бирчанинове, на месту данашњег Генералштаба
1916. Зграда Врачарске штедионице, на углу улица Краља Милана и Кнеза Милоша
1922. Кућа Раше Милошевића, у улици Кнеза Милоша 58, данашњи потез између амбасада Хрватске и Немачке
1929. Конак кнегиње Љубице
1935. Зграда Новог двора, данас зграда Скуштине града Београда
1948. Зграда Берзе рада на Студентском тргу 13

 

Историјат Народног музеја у Београду

Посетите нас