У четвртак у 18 часова у атријуму Народног музеја Србије, биће представљена књига Низоземска, холандска и фламанска графика од XVI до XVIII века из Народног музеја Србије музејске саветнице др Драгане Ковачић.

Као први систематски каталог дела из Збирке цртежа и графика страних аутора, двојезична публикација представља резултат вишегодишњег рада, иновативног приступа, темељног стручног, научног и архивског истраживања ауторке Драгане Ковачић. Публикација пружа значајан допринос у оквиру проучавања низоземске, холандске и
фламанске графике, постављајући нове стандарде у истраживању и организацији графичких радова. Утемељена на детаљном истраживању релевантне и новије литературе водећих стручњака, уместо традиционалне хронолошке организације и анализе матерјиала, Драгана Ковачић је у први план истакла издавачке куће од Антверпена, преко Харлема и Амстердама, до адреса у Риму и Лондону. Књига Низоземска, холандска и фламанска графика од XVI до XVIII века из Народног музеја Србије стручној јавноси и свим заинтересованим омогућава увид у разнородну и надасве
инспиративну колекцију графика истовремено предтстављајући упориште за будућа истраживања и ревалоризације.

На промоцији књиге говориће мр Бојана Борић Брешковић, директорка Народног музеја Србије, проф. др Зоран Ракић, Филозофски факултет у Београду, проф. др Јелица Новаковић, оснивач Катедре за Недерландистику на Филолошком факултету у Београду, рецензент књиге др Бојан Поповић, музејски саветник, Галерија фресака Народног музеја Србије и ауторка књиге, музејска саветница др Драгана Ковачић, Збирка цртежа и графика страних аутора, Народни музеј Србије. Модератор разговора биће Марија Ђорђевић, ПР Народног музеја Србије.

У четвртак 11 априла у 18 часова, Народни музеј Србије отвара изложбу С краја на крај
Империје. Пут римског витеза, посвећену епиграфском споменику који сведочи о богатој
цивилној и војној каријери римског витеза Марка Улпија из друге половине II века.

Аутори изложбе др Адам Црнобрња и мр Веселинка Нинковић, музејски саветници, уз
студиозне увиде прате значења трагова историје које крије овај јединствени почасни
натпис на простору Србије.

Споменик је случајно откривен у лето 2020. године уз пут ка депонији „Винча“, на подручју
археолошког налазишта Ошљане, Украден и убрзо потом пронађен, пренет је у Народни музеј
Србије. Пре овог важног открића, мермерни блок је имао три живота. Први пут је коришћен
током I века као база за статуу, крајем II века је на његовој доњој страни уклесан натпис на
латинском језику, а током друге половине III века послужио је као грађевински материјал.
Почасни натпис говори о каријери Марка Улпија, који је вероватно био пореклом из
Беневентума у ​​Италији. Служио је као коњички официр у римској војсци и одликован је за
храброст у походима императора Марка Аурелија и Луција Вера. Након завршетка војне
службе, Улпије је постао царски службеник високог ранга – прокуратор провинције Дакије
Апуленсис.

Претпоставка аутора изложбе да је Марко Улпије службу наставио и као прокуратор у суседној
провинцији Горњој Мезији, пружа један од могућих одговора на питање: зашто је овај јавни
споменик, подигнут за његова живота и у његову част, откривен у Винчи, на територији римског
Сингидунума?

Сви заинтересовани посетиоци ће моћи да погледају изложбу у Малој галерији до 12. маја
2024. године.

Народни музеј Србије и Културни центар Амбасаде И. Р. Иран позивају Вас на трибину и свечано отварање изложбе

„Културно наслеђе Ирана – калиграфија, илуминација, калиграфско сликарство“
уз присуство истакнутих иранских уметника.

Уторак, 2. април 2024. у 18:30
У оквиру изложбе одржаваће се радионице за све заинтересоване, и то радним данима од 16 до 18 часова, а викендом од 15 до 18 часова.

Улаз је слободан.

Добро нам дошли!

Поводом свечаног обележавања 75. годишњице оснивања Музеја Вука и Доситеја, у среду, 28. фебруара у 13 часова биће отворена изложба Лица Доситејевог лицеја кроз споменичко наслеђе Београда и одржана промоција истоимене књиге, ауторке Елиане Гавриловић, музејске саветнице из Музеја Вука и Доситеја.

У изложбеном простору Музеја Вука и Доситеја, фото-документарна изложба Лица Доситејевог лицеја кроз споменичко наслеђе Београда представља подручје око Доситејевог лицеја као инспирацију бројних уметника, фотографа и историографа у периоду друге половине 19. до осамдесетих година 20. века. Кроз репродукције дела рађених у техници уља на платну, акварела, пастела и цртежа тушем и оловком, принтова фотографија и репродукција историјских мапа и карата старог Београда, изложба на слојевит начин приказује објекте, улице и знамените личности које су оставиле траг у историји Београда и Србије од краја 18. до средине 19. века.

Свечаном отварању изложбе претходи промоција књиге Лица Доситејевог лицеја кроз споменичко наслеђе Београда, која на опсежан начин и из шире перспективе говори о историјском периоду и културном значају простора представљеном на изложби. О књизи ће говорити Бојана Борић-Брешковић, директорка Народног музеја Србије, Бранислава Јордановић, музејска саветница у пензији и ауторка Елиана Гавриловић.

Музеј Вука и Доситеја је музеј у саставу Народног музеја Србије. Посвећен је просветитељу и првом српском министру просвете Доситеју Обрадовићу и књижевнику и реформатору српског језика  Вуку  Стефановићу Караџићу. Музеј је основала Влада Народне Републике Србије на предлог Министарства просвете  28. фебруара 1949. године. Своје прве посетиоце Музеј је почео да прима у јануару следеће године у здању у којем је од 1809. до 1813. године радила Велика школа, прва високошколска установа основана током Првог српског устанка, 1808. године. Ова зграда налази се на Дорћолу и централни је објекат једне од најстаријих и најзначајнијих просторних културно – историјских целина, назване Подручје око Доситејевог лицеја. Целина обухвата део између данашње Улице краља Петра, Господар Јевремове, Kапетан Мишине, Симине, Kнегиње Љубице, Браће Југовића, Академског парка и Змаја од Ноћаја и од 1989/1990. године има статус културног добра од изузетног значаја.

Публика ће моћи да се упозна са значајним личностима, споменицима и историјату Подручја око Доситејевог лицеја на јединствен начин из књижевне и изложбене визуре. Изложба траје до 28. априла 2024. године.

Поводом званичног обележавања Дана државности Републике Србије – Сретења, у Малој галерији Народног музеја Србије, у среду 14. фебруара у 19 часова, отвара се изложба „ЛАДА – 120 пролећа. Избор дела из збирки Народног музеја Србије“. Приређена у сарадњи Народног музеја Србије и Друштва српских уметника Лада, изложба је посвећена важном јубилеју, 120. годишњици постојања овог угледног удружења, настала са идејом да укаже на континуирану делатност, дуготрајност и савременост Ладе, као важног ослонца у очувању националног уметничког наслеђа.

Представљајући разнолика дела двадесет активних чланова Ладе, узорних биографија и међународног угледа, изложба тежи приказивању уметничке слободе, својствене овом знаменитом удружењу, које негује активни однос између традиционалног и модерног, без унапред утврђених норми и предрасуда.

Основана у години обележавања стогодишњице Првог српског устанка, крунисања краља Петра I Карађорђевића и отварања Прве југословенске уметничке изложбе, Лада је градила свој пут упоредо са развојем државотворности Краљевине Србије. Чувајући мудрост и лепоту свог словенског бића, према речима аутора изложбе, музејског саветника Петра Петровића из Народног музеја Србије, Лада је била савременик важног периода у новијој српској историји.

Из године обележавања века и по од рођења сликарке Надежде Петровић, идејне и духовне зачетнице Ладе, Народни музеј Србије се симболично надовезује на обележавање 120. годишњице постојања Друштва српских уметника Лада. Као важан учесник у развоју Друштва, Народни музеј Србије будно прати и доприноси подршци Ладиних активности изложбеном и издавачком делатношћу, сакупљањем, чувањем и излагањем дела њених чланова.

У Малој галерији Народног музеја Србије, публика ће бити у прилици да до 24. марта ужива у делима Светомира Арсића Басаре, Јармиле Вешовић, Јосифа Видојковића, Николе Вукосављевића, Радомира Дамњановића Дамњана, Александра М. Ђурића, Бранимира Карановића, Весне Кнежевић, Радмиле Лазаревић, Милана Цилета Маринковића, Милована ДеСтил Марковића, Саве Пековића, Слободанке Ракић Шефер, Тодора М. Стевановића, Игора Степанчића, Добрија Стојановића, Слободана Трајковића, Тијане Фишић, Саве Халугина.

Поводом Сретења – Дана Државности Републике Србије улаз у Народни музеј Србије je бесплатан током 14, 15. и 16. фебруара. Очекује вас низ занимљивих музејских садржаја, добро дошли!

Цртежи Новака Радонића, једног од најважнијих уметника 19. века, излажу се по први пут као засебна целина у оквиру изложбе Радонић сам. Избор цртежа Новака Радонића, која се отвара у Кабинету графике Народног музеја Србије у четвртак 14. децембра у 17 часова.

Заоставштину цртежа Новака Радонића чини преко 130 цртежа и пет скицен-блокова, те је ауторка изложбе, кустоскиња Народног музеја Србије Милица Цицмил, из тог богатог опуса издвојила она дела која најбоље сведоче о месту цртежа у Радонићевој уметности и његовом развоју у временима бројних актуелних уметничких праваца попут класицизма, назаренске уметности, бидермајера, романтизма и реализма. По различитости његовог рукописа, могу се издвојити два приступа цртежу – школски приступ који за циљ има савладавање одређеног цртачког проблема и онај други у којем се види усавршавање моделације и његова иновативност.

Тематика његових цртежа обухвата студије античких скулптура, студије по живом моделу, античке и традиционалне костиме који су га уводили у сликање историјских композиција у тренутку буђења националне идеје. Међу најбољим цртежима истичу се портрети и пејзажи којима приступа цртежом као четкицом. Међу његовим делима посебну групу чине романтичарски аутопортрети којих има неколико. Најчешће је себе престављао из полупрофила са карактеристичним дугим и кукастим носом.

Посебно место у његовом опусу заузимају цртежи настали током његовог боравка у Италији, који се могу поделити у две групе – ведуте италијанских градова, на којима су приказани значајни споменици, и копије портрета старих мајстора из Галерије Уфици.  Већина ових дела га представља као педантног и прецизног цртача и мајстора детаља. Квалитет италијанских цртежа огледа се у томе што настају покрету, у брзини, без комфора, па зато често имају „импресионистичку“ недовршеност.

Након повратка у домовину промене у доживљају уметности, али и реалистичке идеје које је све више усвајао, довеле су до постепеног одустајања од сликарства, у корист књижевности којом се бавио остатак живота.

У изложби Радонићевих цртежа која нам пружа до сада невиђени поглед на његово дело, можемо уживати све до 13. октобра 2024. године.

Разноврсно и богато декорисано посуђе од племенитих метала, сакупљано током више од 150 година, биће представљено на изложби  која ће бити отворена у петак 8. децембра  у 19 часова  у Великој галерији Народног музеја Србије.

Ауторке изложбе „Између трпезе и софре. Металне посуде од XIII до XIX века у збиркама Народног музеја Србије”, музејска саветница Бранка Иванић, виша кустоскиња Наташа Церовић и кустоскиња Ивана Лемкул одабрале су сребрне и позлаћене тањире и чаше, који су чинили саставни део свечаних трпеза и личних драгоцености, као и оне од других обојених метала, како би испричале причу о њиховој свакодневној употреби за чување, припрему и сервирање хране и пића. Делом стоног посуђа сматран је и прибор за прање руку, па је на малом броју сачуваних предмета коришћених у ту сврху, видљива пажња посвећeна њиховом украшавању. На изложби ће бити представљено и посуђе које је било у широј употреби у домаћинству, као што су посуде за купање које се по специфичном облику препознају и на ликовним представама из различитих периода и култура.

На изложеним предметима који обухватају широки хронолошки опсег, видљиво је присуство утицаја из различитих културних средина, како на посудама насталим у време и на територији српске средњовековне државе, тако и на подручјима која је у Отоманском царству насељавао српски народ. Сусрећу се једноставне византијске форме, биљна и животињска орнаментика карактеристична за западну уметност готике, као и руми, хатај и саз мотиви присутни на делима османске провенијенције. На појединим примерима ови елементи се преплићу, док је на мањем броју посуда заступљена и религиозна иконографија.

Изложба Између трпезе и софре. Металне посуде од XIII до XIX века у збиркама Народног музеја Србије пружа нам могућност да се упознамо са обичајима и навикама везаним за обедовање у прошлости, и околностима које га прате или му претходе. Поред историјског и етнографског, изложене посуде су и од великог уметничког значаја, будући да многе од њих приказују јединствена иконографска и декоративна решења каква се не могу срести изван збирки Народног музеја Србије

 У Спомен-музеју Надежде и Растка Петровића отпочело је извођење радова  на реализацији пројекта санације и адаптације, што представља најважнији корак у стварању предуслова да он постане важно место сусрета, дијалога и интеракције са драгоценом заоставштином значајних прегалаца наше културе.

По завршетку процедуре јавне набавке за избор извођача радова, а након формалног увођења извођача радова у посао, у петак 24. новембра 2023. године је отпочело је извођење радова на реализација пројекта санације и адаптације Спомен-музеја Надежде и Растка Петровића, чији је завршетак планиран за 2014. годину.

Пројектно-техничка документација санације и адаптације сачињена је у складу са „Условима за предузимање мера техничке заштите за санацију и адаптацију Спомен музеја Надежде и Растка Петровића“ Завода за заштиту споменика културе града Београда. Услови су подразумевали низ мера и ограничења у врсти и обиму радова који су условљени статусом објекта као споменика културе. У вези са тим, извођење радова се реализује уз обавезно учешће колега из Завода за заштиту споменика културе који је задужен за конзерваторски надзор