Гламија код Корбова

Гламија код Корбова

Овога лета навршава се шездесет година од почетка систематских археолошких истраживања некрополе средњег бронзаног доба Гламија код Корбова.

Корбово се налази на десној обали Дунава, код Кладова, у североисточном делу Србије. У непосредној близини овог места, на локалитету Гламија, почетком XX века констатовано је праисторијско налазиште које припада широко распрострањеној подунавској, бронзанодобној групи Дубовац – Жуто Брдо – Gârla Mare (1600/1500–1400 године пре н.е).

Прве податке о значају овог локалитета пружио је ондашњи чувар (управник) Народног музеја у Београду, др Милоје М. Васић далеке 1910. године. Праисторијско насеље и део некрополе никада нису истраживани јер су уништени ерозијом Дунава док је неоштећени део некрополе, током 1957. и 1958. године систематски истражен, у укупној површини од 740 m². Археолошка истраживања спроведена су под палицом кустоса Народног музеја у Београду, др Душка Крстића. Током двогодишњих ископавања откривено је 48 гробова са урнама, који су дали веома значајне податке за проучавање материјалне културе и духовног живота заједнице којој је некропола припадала. На корбовској некрополи сахрањивани су искључиво остаци покојника кремираних изван некрополе. Покојници су кремирани у одећи и са накитом, а на ломачу су стављани и дарови, керамички предмети и храна, који су спаљивани заједно са њим или њом. На то указују трагови истопљене бронзе на фрагментима сачуваних костију, калцинисани коштани украсни предмети, фрагменти посуђа нађени у урнама на којима су видљиве последице накнадног горења, као и калцинисане кости животиња које су у неким случајевима заједно са остацима кремираних покојника сакупљане и стављане у урну. Судећи према стратиграфском положају урни, са доста вероватноће се може претпоставити да су гробови били обележавани односно видљиви.

За сахрањивање остатака кремираног покојника као урне су најчешће коришћени велики биконични судови са цилиндричним вратом и две или четири дршке на трбуху, док су као поклопац коришћене широке зделе. Гробови откривени на локалитету Гламија садржавали су једну, две или три урне. Најбројнији гробови били су са једном урном, али се мора нагласити да је, под садашњим условима познавања некропола овог типа, гробове са више урни одважно сматрати породичним гробницама у којима је вршено сахрањивање у различитим временским интервалима, пошто би у таквом случају, морали да постоје трагови накнадног укопавања. Можда појава таквих гробова може да се доведе у везу са истовременом смрћу чланова породице услед болести или несрећног случаја или је можда у питању било ритуално жртвовање члана породице блиског покојнику?

Гламија код Корбова

Поједини гробови откривени на корбовској некрополи својим садржајем изазивају посебну пажњу археолога који у њима читају друштвено-религијске обрасце. Један од њих је и гроб 24. Три урне су својим положајем захватале троугласту површину, две урне, постављене једна покрај друге, лежале су у северном делу гроба док је трећа, нешто издвојена, била у јужном делу. Урне су садржавале калцинисане кости одраслих особа. У урни из јужног дела гроба била је сахрањена мушка особа. За остале покојнике се на основу сачуваног остеолошког материјала није могао утврдити пол. У овом гробу пажњу привлаче две појаве. У једном од судова који су лежали као гробни прилог између две урне у северном делу гроба, налазиле су се калцинисане кости млађе особе. Према мишљењу истраживача корбовске некрополе, др Душка Крстића, овде се може претпоставити да је у питању сахрањивање особе лишене друштвеног положаја и права, чија је подређеност покојницима наглашена оваквим положајем у гробу. Друга појава која привлачи пажњу је гробни прилог који је лежао у висини отвора урне у јужном делу гроба (можда остатак обреда који је одржан након неког времена после сахране?). Њега чине фрагментована здела, поред које се налазила животињска кост, затим пет посуда у којима су биле кости пернатих животиња и два одломљена реципијента различитих двојних судова у којима су се налазиле стилизована антропоморфна, полно неодређена звонаста фигурина и звечка у облику птице. Археолози стога претпостављају да је споменути гроб припадао угледном члану бронзанодобне заједнице пошто треба додати чињеницу да је ово најбогатији гроб некрополе у Корбову.

Према инвентару гробова можемо запазити да је процес раслојавања заједнице започет. Међутим, како у некрополи не постоје зоне раздвојеног сахрањивања богатих и сиромашних, рекло би се да овај процес још увек није достигао развијену форму која би се манифестовала формирањем строге друштвене (патријахалне?) хијерархије.

Јован Д. Митровић