Img4901A

Никаноров ручни крст

кликните на слику да бисте је увећали

Дуборезни ручни крст новобрдског и грачаничког митрополита Никанора из 1551. године, окован сребром, један је од најстаријих примерака очуваних ручних крстова у српској примењеној уметности. Пронашао га је познати историчар Стојан Новаковић у целиваоници манастира Рајиновац код Гроцке, и 1875. године крст откупио за музејску збирку.

Међутим, на право порекло овогa крста указује натпис на окову његове дршке, који открива да га је учинио Никанор за цркву Спасову више села Смире. О селу Смира, које се налази недалеко од Гњилана, на Косову, први подаци забележени су у повељи краља Милутина из 1308. године. Још неколико историјских извора из XVI века пружају податке о овом селу, у којима се, између осталог, помиње манастирски комплекс са црквом Вазнесења – Спасова. Из њих сазнајемо да је митрополит Никанор овој цркви даривао многобројне прилоге, између осталих и овај ручни крст окован сребром, што упућује на претпоставку да је црква можда његова задужбина.

За сада остаје непознато како је крст доспео у манастир Рајиновац. Могуће је да су га донели монаси из Смире или Грачанице, током Велике сеобе Срба 1690. године.

Крст из Смире израђен је од шимшировог дрвета (димензија: висина 27,5 цм, ширина 11,3 цм, дебљина 2,4 цм) и окован сребрним плочицама, украшеним филигранском жицом и разнобојним полудрагим камењем. На обе стране дато је по шест поља у која су смештене сцене Празника, као и представе јеванђелиста. На предњој страни приказане су Благовести, Рођење, Сретење и Крштење, док су на другој страни Преображење, Распеће, Силазак у ад и Цвети. У бочним краковима, на обе стране, представљена су по два јеванђелиста.

кликните на слику да бисте је увећали

Ручни крстови представљају неизоставне предмете током извођења литургијских радњи и обреда у хришћанству. Увек стоје у олтару, на престолу поред Јеванђеља. Свештеник током службе узима крст и њим благосиља народ, који га целива. Приликом крштења полаже се на груди онога који се крштава.

                                                                        Наташа Церовић, виши кустос

Литература:

М. Ивановић, О натпису грачаничког митрополита Никанора из 1551. године на крсту из села Смирне, Зборник Матице српске за ликовне уметности, 22 (1986), Нови Сад 1987, 243-249.