2

Збирка Ђердап – Римски период

Збирка Ђердап, која се чува у Археолошком музеју Ђердапа, једна је од најрепрезентативнијих систематски прикупљених археолошких збирки у Србији. Резултат је вишедеценијских истраживања регије Гвоздена врата, током којих су, на више од 45 локалитета, откривени утврђења, утврде, куле стражаре, насеља, путеви и јавни споменици римске епохе, који сведоче о изузетној важности овог подручја у периоду од 1. до 6. века.

Једна од најважнијих граница Римског царства налазила се на Дунаву. Чинио ју је низ фортификација и војних инсталација које су, пратећи природан ток рекe, формирале северну утврђену границу (limes), дужине око 2850 km. Један од њених важних сегмената чини Мезијски лимес, одбрамбени систем подигнут у на граници римске провинције Горње Мезије између данашњег Београда (Singidunum) и Арчара (Ratiaria) у Бугарској. Податке о војним активностима, посебно од краја 1. и почетком 2. века када је подручје Ђердапа постало жариште римских војних операција и у политичком фокусу Царства, те о војној архитектури и њеним особеностима током времена, наоружању и опреми војника, променама у одбрамбеној политици Римске империје од краја 3. века, рановизантијској обнови границе у време Јустинијана у 6. веку, пружају нам бројни истражени локалитети и предмети који се чувају у оквиру Збирке Ђердап.

Издвајамо велике целине које потичу са истраживања локалитета Бољетин, Брза Паланка (Egeta), Доње Буторке, Доњи Милановац (Taliata), Караташ (Diana), Костол (Pontes/Transdrobeta) са Трајановим мостом, Мора Вагеи, Поречка Река, Равна (Campsa), Салдум, Текија (Transdierna), Хајдучка Воденица, Ушће Слатинске реке и Чезава (Novae).

Бројни, разноврсни налази од великог значаја омогућавају да сагледамо и различите аспекте римске културе и живота на граници. Алатке, керамичке, металне и стаклене посуде, бронзане и керамичке светиљке, делови покућства, опеке, камени елементи архитектуре, накит, римске бронзане статуе и други налази драгоцен су документ о свакодневном животу и комуникацији римских провинција са својом матицом, о економским контактима, потребама које су се често намиривале набавком из удаљених радионица, као и о значајној локалној производњи, о елементима елитне римске културе, пре свега су показатељ обичаја, веровања, укуса, али и идентитета појединца, сталешке и често етничке припадности.

Кустос збирке:

Гордана Грабеж

opdir@narodnimuzej.rs

Одабрана литература:

Археолошко благо Ђердапа/The Iron Gate Archaeologic Treasure, Београд 1978.

Археолошки музеј Ђердапа, Народни музеј: Београд 1996.

Đerdapske sveske (Cahiers des Portes de Fer) I–IV, Narodni muzej u Beogradu i Arheološki institut.

Jeremić, Saldum: Roman and Early Byzantine Fortification, Đerdapske sveske, Posebna izdanja knj. 6, Arheološki institut, Narodni muzej: Beograd 2006.

Petrović (ed), Roman Limes on the Middle and Lower Danube, Đerdapske sveske, Posebna izdanja knj. 2, Arheološki institut, Narodni muzej: Beograd 1996.

Starinar XXXIII-XXXIV (1982-83), Arheološki institut: Beograd 1984.

Cermanović-Kuzmanović, A. Jovanović, Tekija, Đerdapske sveske, Posebna izdanja knj. 4, Arheološki institut, Narodni muzej, Centar za arheološka istraživanja Filozofskog fakulteta: Beograd 2004.

Špehar, Materijalna kultura iz ranovizantijskih utvrđenja u Đerdapu, Đerdapske sveske, Posebna izdanja knj. 7, Arheološki institut, Narodni muzej: Beograd 2010.