BEGIN:VCALENDAR
VERSION:2.0
PRODID:-//Народни музеј - ECPv4.7.3//NONSGML v1.0//EN
CALSCALE:GREGORIAN
METHOD:PUBLISH
X-WR-CALNAME:Народни музеј
X-ORIGINAL-URL:https://www.narodnimuzej.rs
X-WR-CALDESC:Догађаји за Народни музеј
BEGIN:VEVENT
DTSTART;TZID=Europe/Belgrade:20190421T120000
DTEND;TZID=Europe/Belgrade:20190421T120000
DTSTAMP:20260421T070234
CREATED:20191002T144519Z
LAST-MODIFIED:20191002T144519Z
UID:38200-1555848000-1555848000@www.narodnimuzej.rs
SUMMARY:СТИЛСКЕ КАРАКТЕРИСТИКЕ МУЗИКЕ РАНОГ ИТАЛИЈАНСКОГ БАРОКА И ЊИХОВА МАНИФЕСТАЦИЈА У ЕВРОПСКОЈ УМЕТНИЧКОЈ МУЗИЦИ 17. И 18 ВЕКА У ОКВИРУ ИТАЛИЈАНСКОГ\, ФРАНЦУСКОГ И НЕМАЧКОГ МУЗИЧКОГ "УКУСА"
DESCRIPTION:Са задовољством вас позивамо на концерт у оквиру изложбе “Бернинијева школа и римски барок”. \nИзвођачи: \nСветлана Стојановић Кутлача\, чембало \nи чланови ансамбла „Парнас“: \nАна Тошић\, чембало \nЈана Петровић\,чембало \nМарија Петровић\,чембало \nТеодора Крстић\,чембало \nИрина Аничић\,чембало \nМила Јолачић\,чембало \nБојан Стојчевић\, чембало \nПочетком 17. века у барокном Риму постављени су сновни принципи барокне уметности: реторика и кончетизам\, они се огледају у експресивности Бернинијевих скулптура и његовом универзалистичком приступу архитектонском планирању. \nИдеја универзалности\, која има античко порекло\,  наслеђена је из ренесансне епохе уметности\, али се почетком 17 века модификује\, наглашава се њен динамизам: све се у природи (и друштву) креће\, мења и смењује одређеним себи својственим ритмом\, како би се остварило јединство потребно је хармонизовати сва супротстављена кретања. \nФранцуска  култура 17. века почива на инспирацији антиком (стога се често назива француски класицизам) и реализацији Декартове филозофије рационализма\, међутим\,  француска уметност\, („француски укус“)\, иако делимично независна\, често је инспирисана италијанским бароком. Идејни творац фанцуског укуса је филозоф и мистик Марен Мерсен\, за кога  је музика „ехо универзума“. \nНемачки укус формира се последњи\, тек у 18.веку. До тада је немачка музика подељена између оданости старој ренесансној полифоној традицији и инспирације италијанским бароком коју први доноси Фрескобалдијев ученик  Фробергер. \nПРОГРАМ : \nЂироламо Фрескобалди (Girolamo Frescobaldi\,1558-1643):  \nТоccata IX \nCento Partite sopra Passagli \nБернардо Стораче (Bernardo Storace\,1637-1707): \nCiaccona \nБернардо Пасквини (Bernardo Pasquini\,1637-1710): \nSonata a due cembali: Allegro;Adagio;Vivace \n                          *    *    * \nЖан Анри Данглбер (Jean Anri D’Anglebert\,1635-1691): \nPrelude in g \nPassacaille (транскрипција пасакаље из Лилијеве опере Армида за дуо чембала) \n  \nФрансоа Купрен (François Couperin\,1668-1733):  \nLa Regente\,  ou La Minerve  \nLa Muse naissante;Les Bergeries;Musêtte de Choisi¸Musêtte de Taverniê (duo) \nSarabande;Gavotte;La Létiville (duo) \nL’engageante; „Les Fastes grande et ancienne Mxnxstrxmdxsx; La Julliet (duo) \nL’Auguste;Allemande à deux Clavecins  (duo); \nLa Raphaelle \nPassacaille \n                          *    *    * \nЈохан Јакоб Фробергер(Johann Jakob Froberger (1616- 1667) \nТоccata \nДитрих Букстехуде (Dieterich Buxtehude\, 1639-1707):  \nPassacaille \nЈохан Себастијан Бах (Johann Sebastian Bach\,1685-1750):  \nChaconne \n
URL:https://www.narodnimuzej.rs/dogadjaj/stilske-karakteristike-muzike-ranog-italijanskog-baroka-i-nihova-manifestatsija-u-evropskoj-umetnichkoj-muzitsi-17-i-18-veka-u-okviru-italijanskog-frantsuskog-i-nemachkog-muzichkog-ukusa/
LOCATION:Народни музеј Србије
CATEGORIES:Музика
END:VEVENT
END:VCALENDAR