Улога Милана Миловановића у развоју српског сликарства на почетку прошлог века била је значајна и драгоцена. Био је не само спона између традиције и модерне, већ и између двеју модерних раздобља, оног до 1920. године и оног између 1930-1941. године. Миловановић није био склон авангардним излетима, нити је крчио нове путеве у српском сликарству, али у оквирима српског сликарства са почетка прошлог века и поређењу са делима других његових сликара савременика, он је по свему особена појава. Одабраним мотивима он припада свом наслеђу, али за разлику од осталих наших импресиониста, Миловановића краси префињен ликовни језик који делује чистије, потпуније и флуидније. По свему би се рекло да је он био и остао првенствено сликар светлости. Такав стил и уметникова лирска осећања, проткана кроз све мотиве које је радио, била су у основи најближа духу класичног, француског импресионизма.

Целокупну причу о уметниковом животу и делу, публика има прилике да сазна на ауторском вођењу музејског саветника Петра Петровића, у четвртак 14. маја у 18 часова. Програм је бесплатан за све посетиоце, а претходне пријаве нису потребне.