Поводом обележавања Дана примирја у Првом Светском рату, Народни музеј Србије припремио је посебан програм за све посетиоце. 

У уторак и среду, 10. и 11. новембра, публика ће имати прилику да види Мирослављево јеванђеље, најстарији сачувани ћирилички илуминирани рукопис писан српском редакцијом старословенског језика. Током оба дана Музеј ће радити редовним радним временом. У среду, 11. новембра улаз у Музеј је бесплатан.

На сам Дан примирја у Првом светском рату, у среду 11. новембра у 16 часова, одржаће се предавање „Допринос српске војске победи савезника у Првом светском рату“, на ком ће говорити др Слободан Ђукић, пуковник и ванредни професор са Катедре друштвених наука Деканата Војне академије. 

Први светски рат 1914-1918. године био је највећи сукоб у дотадашњој светској историји, који је обухватио највећи број светских држава, а водио се на копну, мору и у ваздуху у Европи, Азији и Африци. У рату су учествовала два супротстављена табора: Тројни савез на челу са Немачком и Аустро-Угарском, којима се прикључила Турска и Бугарска; и Тројни споразум – Антанта, коју су чиниле Велика Британија, Француска и Русија. Антанти су се прикључиле Србија, Белгија, Румунија, Грчка и друге државе.

Сарејвски атентат, 28. јуна 1914. године, који је био повод за почетак рата у Европи, стави је Србију у центар светских збивања. Аустро-Угарска је објавила рат Србији који се претворио у Европски, а касније и Светски рат. Победе српске војске на Церу и Колубари 1914. године пољуљале су политички и војни углед Аустро-Угарске у Европи и наговестиле њен коначан распад.

Однос чланица Антанте према Србији током рата био је на посредан начин показатељ њиховог јединства и одлучности да истрају у борби против Немачке и Аустро-Угарске. У Србију је током 1915. године стизала савезничка помоћ у војној опреми и медицинском материјалу из Велике Британије, Француске и Русије. Никола Пашић, председник владе Краљевине Србије веровао је у победу савезника када је у јесен 1915. године донео одлуку о повлачењу српске војске на јадранско приморје уз речи: „Спаса нам нема, пропасти неможемо“.

У завршници Првог светског рата, у септембру 1918. године, српска војска је извршила пробој Солунског фронта, што је довело до капитулације Бугарске, а месец дана касније и Турске. После ослобођења Србије, почетком новембра 1918. године, српска војска је прешла на територију поражене Аустро-Угарске, што је довело до капитулације Аустрије 4. новембра и Немачке 11. новембра, дој је Мађарска потписала капитулацију у Београду 13. новембра 1918. године. 

Српска војска је несразмерно својој бројној снази имала важну улогу током Првог светског рата, а њене победе на Церу, Колубари, Кајмакчалану и Добром пољу, сврстале су је у ред најбољих европских и светских војски.

*
Зграда у којој се данас налази Народни музеј Србије, место је на коме је потписан последњи акт примирја у Првом светском рату. У некадашњој згради Управе фондова, 13. новембра 1918. године потписано је Београдско примирје. Потписници Београдског примирја са стране савезника су француски генерал Пол Проспер Анри и српски војвода Живојин Мишић, док је у име новопроглашене Краљевине Угарске потпис ставио министар војни Бела Линдер. Стога, овај државни празник завређује посебно место у историји здања у коме се Музеј налази.