Поводом обележавања 30 година од оснивања Археолошког музеја Ђердапа, у уторак, 17. новембра у 14 часова, свечано ће бити отворена нова стална поставка. Музеј, који делује у саставу Народног музеја Србије, основан је 1996. године у Кладову са циљем да представи археолошко богатство ђердапске регије и њену културну баштину.

На изложби је презентовано више од 1.100 експоната који сведоче о променама културног пејзажа Ђердапа – од најранијих насеља из периода мезолита, која потичу из 10. миленијума пре нове ере, до средњовековних некропола и насеља из 16. века. Кроз њих су приказани сложени процеси прилагођавања, промене локалних идентитета, мултикултуралност и миграције, као и вишеструка улога Дунава – истовремено као одбрамбене границе и простора повезивања. Многе од ових појава и процеса отварају питања актуелна и у савременом друштву.

Оснивање Музеја било је резултат настојања да се научни резултати два велика археолошка истраживачка пројекта, покренута у оквиру изградње хидроенергетског система Ђердап, представе јавности и преточе у трајну музејску поставку. Овогодишњи јубилеј обележава и три деценије сарадње са ХЕ Ђердап – ЕПС-ом и Општином Кладово.

Изградња хидроенергетског система Ђердап омогућила је истраживања више од 70 археолошких локалитета из различитих периода, дуж дунавске обале од Голупца до Радујевца. Два велика научноистраживачка пројекта реализована су у периоду од 1964. до 1971, односно од 1978. до 1990. године. На појединим локалитетима, попут римског утврђења Дијана, истраживања су настављена и након завршетка ових пројеката: трајала су до 2012. године, а обновљена су и 2024. године.

Посебан допринос археолошка истраживања Ђердапа дала су проучавању римске прошлости. Више од 40 од укупно 70 истражених локалитета припадало је утврђеној римској граници на Дунаву, односно Дунавском лимесу. Осим нових сазнања о развоју овог дела границе Римског царства, истраживања су допринела и препознавању његовог потенцијала за упис на Листу светске баштине Унеска. Могућност да се у оквиру овог процеса обухвате границе Римског царства препознала је и Србија, на чијој Тентативној листи је Дунавски лимес од 2015. године.

Аутор сталне поставке је проф. др Татјана Цвјетићанин, музејски саветник Народног музеја Србије.

Улаз на свечано отварање је слободан.