Шта сазнајемо о Надежди Петровић, њеном разумевању модерне слике, природи уметничког дела, улози уметности у животу појединца и колектива из њених радова и њеног писања – ликовних критика и писама које је размењивала са колегама и пријатељима? Да ли су из данашње перспективе њена размишљања визионарска, утопијска или/и даље актуелна? Је ли веза између речи и слике у њеном стваралаштву узајамна или се та два поља могу посматрати одвојено? Имајући на уму нову концепцију слике коју ова уметница гради, али која својим идејама и садржајем остаје делимично везана за национални наратив типичан за уметност претходног века, Надеждино сликарство стаје у одбрану аутономије слике истовремено доносећи измењено значење овог појма.
На који начин оно што знамо о Надежди, укључујући и рецепцију њеног рада, изградњу својеврсног мита о уметници као хероини, условљава разумевање и интерпретацију њеног ликовног стваралаштва и можемо ли уопште то оставити по страни? У потрази са овим одговорима разговараћемо са Јасмином Цукић, кустоскињом Збирке југословенског сликарства 20. века. Разговор модерира Марија С. Ђорђевић, кустоскиња Спомен-музеја Надежде и Растка Петровића.
Програм је бесплатан за све посетиоце, а претходне пријаве нису потребне.