Moja sasvim nova verzija

Studenti Filozofskog fakulteta su tokom trajanja pandemije Koronavirusa, u okviru muzeologije, započeli sa stvaranjem svojih ličnih verzija odabranih muzejskih eksponata. Među nastala 54 rada ukupno 33 je bilo odabrano iz postavki Narodnog muzeja u Beogradu.

U slavu kreativnosti i za znatiželju oka, otvorena je ova virtuelna galerija. Sa nadom da će broj eksponata na ovoj strani nastaviti da raste, pozivamo vas da svoju re-kreaciju sa fotografijom (horizontalnog formata, preporučenih minimalnih dimenzija 800*500 piksela) originalnog eksponata iz Narodnog muzeja i vašim kratkim objašnjenjima (do 600 karaktera) šaljete na adresu kontakt@narodnimuzej.rs. Fotografije muzejskih predmeta možete potražiti i na ovom sajtu, posebno u okviru sekcije „Zbirke“

Donato Kreti, Judita sa glavom Holoferna

„Samo delo i priča iza njega nisu bili jedini razlozi koji su me naveli da napravim ovu komparaciju, već i njena “popularnost”. Od kako je Narodni muzej u Beogradu ponovo otvoren slika se manično delila na društvenim mrežama, a prednjačile su žene. Šta su one prepoznale ovde kao zanimljivu temu (koja može biti čak i feministička) i da li uopšte znaju priču iza? Vidno ih privlači kao vrsta poruke, verovatno muškarcima. Moja interpretacija je potpuno drugačija: nema boja, kontrast i senke su vrlo naglašene. Judita drži mač, a ja drugo sredstvo – piće.“

Aleksandra Mrdić

Portretna statua žene kraj 2. početak 3. veka

„Portretna statua žene iz Narodnog muzeja datuje se u sam kraj 2. odnosno početak 3. veka. Prvo što mi je palo na pamet kad sam je ugledala jeste: koja je bila uloga ove skulpture i koja je bila uloga žene u ovom periodu? “Atributi“ koje sam izabrala mogu se tumačiti na razne načine. Ja samo dodajem da je poruka moje interpretacije i dalje neispunjena sloboda žena. Jer biti žena znači biti dovoljno snažna da imaš svoj glas i isto tako budeš glas onima koji se za njega i dalje bore.“

Angelina Ražnatović 

Đorđe Jovanović, Napuštena 1907

„Ono što me je privuklo prvom aktu u srpskoj skulpturi je dramatičan stav i emocija kojom odiše. Hrabrost i vjerodostojnost kojom vajar pristupa oblikovanju ženskog tijela takođe je fascinantna. Moguć čitav niz interpretacija. Da bih koliko-toliko pospješila „oživljavanje“ ovog dela izabrala sam da mi pozira osoba koja je i sama iskusila napuštanje od strane drage osobe. Očaj, zbunjenost, tuga samo su neke od emocija kojima treba da zrači živ model. Ljepota, estetika, bol, razočaranje sazdali su ovo parče bronze i udahnuli mu vječni život.“
Iva Vukotić 

Đovani Batista Salvi da Sasoferato, Sveta Lucija

„U Narodnom muzeju u Beogradu održana 2019.godine je izložba posvećena baroknoj umetnosti. Delo je nastalo sredinom 17.veka a njen autor je poznat po načinu rada inspirisanom Rafaelovom školom. Jaka simbolika koja se pojavljuje na ovoj slici, oči na poslužavniku koje simbolišu Svetu Luciju kao zaštitnicu vida i svetla, obavezna crvena boja koja predstavlja njenu mučeničku smrt, njeno belo lice, pogled ka nebu i nežne boje njen odeće koji simbolišu posvećenost Bogu i žrtvu koju je podnela zarad vere su me, kao i opšta estetika, zainteresovali da uradim interpretaciju ovog dela.“

Jelena Đoković 

 Donato Kreti, Judita sa glavom Holoferna, kraj 17. početak 18. veka

„Pored toga što volim ovu biblijsku priču u kojoj hrabra Judita, u nameri da spasi svoj narod, ubija asirskog tiranina Holoferna time što mu odrubljuje glavu, podseća me i na prošlogodišnje dežuranje u muzeju. Od nas se tražilo da izaberemo delove postavke koji najviše odgovaraju našem senzibilitetu, stoga sam često bila u delu posvećenom stranoj umetnosti. Često sam stajala ispred nje i divila se elegantnom prikazu žene koja je morala da počini monstruozan čin zarad višeg dobra. Potrudila sam se da sa onim što mi je bilo dostupno odam počast ovom vrsnom delu.“

Jelena Đukić

Anri Matis, Kraj prozor

„Kada je (neki) virus bio (negde) daleko, u pauzi između predavanja svratila sam do Narodnog muzeja. Ne znam da li su mi pažnju privukle boje ili prizor, ali bila sam ispred nje. Razmišljala sam: Ova devojka izgleda kao da uživa. Uživa li više u pogledu ili u tome da pozira Matisu? Šta god da je, biva ovekovečena. Divim joj se. Govorila sam u sebi: Ovo će biti moja godina. Otputovaću negde sasvim sama.Možda u Italiju? Možda… E pa, „onaj“ virus, sa početka priče… Planovi propali, a ja ostala ispred televizora da gledam šta je moglo biti. Fotografijom „ovekovečena.“

Katarina Bogićević 

Đura Jakšić, Devojka u plavom, 1855-56

„Uvek me je fascinirao taj prodoran pogled naslikane devojke. Njena mladost i lepota naprosto isijavaju. Ova slika nastala je kao proizvod snažnih emocija, koje su na nju prenete i sada ja u njoj, njenom liku vidim simbol ljubavne patnje. Ona sama, a i priča koja stoji iza nje oslikava duh romantizma kojim je bio „zaposednut“ Đura Jakšić. Ono što mi je bio izazov za foto-interpretaciju ove slike jeste izgled devetnaestovekovne devojke, tj. moda koja je tada bila aktuelna. Takođe, ova slika je jedna od meni omiljenih dela domaćih autora.“

Katarina Lazić

Raša Todosijević, Nulla dies sine linea, 1976.

„Među crtežima iz serije Nijedan dan bez crte izloženih u Narodnom muzeju u Beogradu nalazi se i jedan datovan 16.3.1976. koji sam izabrala za foto-reinterpetaciju, s obzirom da je tog dana 2020.godine Narodni muzej zatvoren za posetioce usled vanrednog stanja. Svaka od linija predstavlja jedan od dana provedenih u samoizolaciji. Naziv dela takođe korespondira sa porukom koju javnost upućuje, da slobodno vreme u izolaciji u svojim domovima treba da iskoristimo baveći se kreativnim radom, učenjem, čitanjem ili savladavanjem neke nove veštine.“

Maja Marković 

Ivan Radović, Portret mladića sa rukavicom

„Odabrao sam sliku pre svega jer je Radović ostao dosledan svojoj tezi o „umetnosti kao životnoj istini“ i evocira na mnoge velikane slikarstva kao na primer Gogena i Šagala. Svojim izrazom, baštinio je ideale ranijih stilova, posebno naive u kasnijem stvaralaštvu, sve to kao veliki protivnik uvođenja apstrakcije u modernu umetnost. Poveden simbiozom autorovih ubeđenja i neposrednosti doživljaja u njegovim slikama želeo sam da istaknem i interpretiram savremenost njegovog vremena sa osvrtom na realizam.“

Marko Gajić

Pit Mondrijan, Kompozicija broj 2, 1929

„Slika koju sam birao delo za rekreiranje hteo sam da to bude neka koju lično volim. Ono što mi se dopada kod Mondrijana je pristup umetnosti. Sadržaj slike svodi na osnovne boje i geometrijske oblike, pokušavajući da uz to pošalje određenu poruku. Za rekreiranje sam koristio različite teksture i stvari koje sam imao dostupne kod kuće – plavi lomljeni kamen, suvo cveće, suncokret, kao i neizbežni toalet papir, jer se čini da je on glavna tema šale tokom trenutnog vanrednog stanja povodom virusa.“

Nenad Grubanoski 

Jovan Bijelić, U kafani/ Devojka sa bokalom

„Poželela sam da saznam više o ovom umetničkom delu istog trenutka kada sam ga prvi put videla u Narodnom muzeju. Uočila sam vrstu pomirenosti, ispraznosti, utrnulosti. Ženska figura je prepuštena trenutku, bez izgleda na bolju, vedriju budućnost. Izraz lica može voditi pitanjima unutarnjeg stanja. I mi smo u nekoj vrsti socijalne krize. isprazno hodamo po kući. Naša kafana su naše kuhinje i trpezarije. Punimo čaše i tanjire gotovo mehanički. Ne znamo ni kada će se sve ovo završiti. Ništa vam na ovoj fotografiji neće otkriti o svetu izvan naša četiri zida.“

Sara Radović

Kopija freske, Kraljica Simonida

„Simonida nije bila samo supruga kralja Milutina i kraljica srpskih zemalja već i vizantijska princeza koja je na srpski dvor donela brojne promene i u njega unela duh Vizantije. Jedan od razloga koji je presudio u mom izboru bilo je i moje interesovanje za modni dizajn, a pre svega istorijski kostim i umetnost Vizantije.“

Sofija Buzadžić 

Nadežda Petrović, Betovenova maska

„Želela sam da ovo bude omaž jednoj od najvećih umetnica i revolucionarki u srpskom slikarstvu. Na mojoj interpretaciji slike cvet koji buja od života je zamenjen isečkom od kutije Plazme jer smatram da je ona dovoljno integralni deo života da zaslužuje počasno mesto. Cenim umetnost u kojoj mogu da se „izgubim“ razmišljajući o značenjima i simbolici. Time što upijamo umetničko delo nalazeći u njemu svoja osećanja i misli, povezujemo se sa prošlošću i realnošću u kojoj je delo nastalo. Na taj način prošlost vrši uticaj na mene i moj svet.“

Sofija Simić 

Đura Jakšić, Devojka u plavom 1855-56

„Priča koja se krije iza dela, i pored mnogobrojnih istraživanja, ostaje nedovršena. Upravo to budi interesovanje za novim tumačenjima i otvara mnoga pitanja. Devojka u plavom živela je sredinom XIX veka i za nju je naš slikar i književnik bio emotivno vezan. Bol neostvarene ljubavi preneo je na platno, ali je tematika ove slike ostavila traga i u lirici, antologijskoj pesmi „Mila“. Delo je nastalo 1856.godine, bilo najpre u kolekciji Joce Vujića, a nakon Drugog svetskog rata u stalnoj postavci Narodnog muzeja u Beogradu.“

Teodora Vojinović 

Aleksandra Janković – Pit Mondrijan, Kompozicija 2, 1929

„Ako pažljivo pogledamo sliku možemo primetiti horizontalne i vertikalne linije koje vode ka harmoniji. Površine su ispunjene primarnim bojama (plavom, žutom, i crvenom) koje su čiste, jake, i oivičene mrežom crnih linija ukrštenih pod pravim uglom. Želeći da uvede duhovno u umetnost Mondrijan u svom slikarstvu nastoji da prikaže da naša realnost nije onakva kakva nam se čini, to jest da nije ništa drugo nego iluzija.“

Teodora Vojinović 

Pavel Đurković, Knez Miloš sa turbanom

„Jedan od značajnih predstavnika srpskog neoklasicizma u XIX veku, Pavel Đurković, pored tada zastupljenog crkvenog slikarstva, stiče ugled i slavu kao portretista građanskog društva. Na poziv kneza Miloša Obrenovića dolazi u Beograd i među drugim portretima stvara i ovaj. Reprezentativnu sliku vladara krase i srpski i turski simboli. Veliki izazov je bio predstaviti ličnost poznatu po svojim diplomatskim sposobnostima i čvrstini. Snažan pogled pun prekora i gordi stav privukli su me da rekreiram kneza.“

Ana Đorić 

Milenko Šerban, Dečak

„Slika je deo je stalne postavke Narodnog muzeja u Beogradu i tematske celine Jugoslovenska umetnost. Milenko Šerban je pripadao generaciji umetnika koja je doprinela formiranju modernog srpskog i jugoslovenskog slikarstva 20-ih i 30-ih godina 20.veka. Njegovo stvaralaštvo da se pratiti kroz slikarstvo, scenografiju, kostim i pedagoški rad. Opus ovog umetnika predstavlja svojevrstan dokument tokova umetnosti i kulture na ovom prostoru u međuratnom i posleratnom periodu. U posleratnom periodu slikarstvo Milenka Šerbana dobija umereni intimistički ton, što se da primetiti i na odabranoj slici.“

Anđela Tojagić 

Pavel Đurković, Knez Miloš sa turbanom

„Knez Miloš Obrenović je srpski vladar koji se svojim aktivnostima zalagao za oslobođenje i osamostaljenje Srbije od turske vlasti, Ipak, na slici je prikazan sa turbanom. Turban ovde vidimo na osobi koja je polako suzbijala tursku vlast, što nam ukazuje koliko su turski običaji ušli u srž srpskog naroda. Ovo delo je bitno jer ga je načinio umetnik u periodu kneževog života, dok je bio izabrani knez, a koji je za cilj imao da predstavi tadašnjeg vladara. Kroz ovu sliku može se videti i način na koji se razvijao portret vladara kroz istoriju.“

Anđela Vasiljević 

Pit Mondrijan, Kompozicija 2, 1929

„Ono što bi trebalo da predstavlja ovaj „reenacment“ je u neku ruku ono što je i sam Mondrijan želeo da predstavi na svom umetničkom delu: harmoniju, ravnotežu. Ovde je to sklad među šestoro ljudi. Svaki kvadrat predstavlja jednu osobu, jedan objekat i jednu boju. Vide se: krzno persijske mačke, toalet papir (koji aludira na trenutnu situaciju), fasciklu, zidnu tapetu, komad odeće i jednu ličnost koja je svoje lice obojila temperama. Ono što je trebalo biti poenta same fotografije je „druženje u doba Korone“, kao i harmonija koju društvo može da stvori.“

Anja Jocić 

Nadežda Petrović, Betovenova maska

„Delo velike srpske umetnice iz 1898. godine je bilo moj izbor za ovonedeljni zadatak iz razloga što je svojim radom išla znatno ispred svog vremena i potpuno se okrenula tokovima evropske umetnosti. Slika se nalazi u zbirci Nadežde i Rastka Petrovića – Legatu Ljubice Luković od 1975. godine, u Narodnom muzeju u Beogradu.“

Brajan Vojinović 

Ivan Meštrović, Moja majka

„Krajem 2019. i početkom 2020.godine sam se nalazila češće nego inače u Velikoj galeriji Narodnog muzeja u Beogradu, i moj slučaj sigurno nije izolovan. Skulpture Ivana Meštrovića ne ostavljaju čoveka ravnodušnim. One podjednako i u svom materijalnom i u onom neopipljivom, značenjskom sloju rasplamsavaju emocije i duh posmatrača. Posebno sam izabrala skulpturu njegove majke jer me je ona navela na mnoštvo kolokacija sa trenutnom situacijom u svetu, što sam probala da pokažem u svom reizvođenju. U suštini, kako jedan dokument istorije može (uz određene reinterpretacije) simbolično postati aluzija na savremene probleme.“

Dunja Aleksić 

Reljef bankara, Viminacijum

„Reljef bankara se nalazi u stalnoj postavci Narodnog muzeja u Beogradu. Ovaj reljef sam izabrao zbog svog interesovanja za antiku i arheologiju. Reljef prikazuje dve figure, bankara koji zapisuje i broji novac i, verovatno, pomoćnika koji čita spisak sa svitka. Zanimljiva je i tema reljefa koja nam govori o tome koliko je naručiocu reljefa važno bankarstvo i birokratija. S obzirom da se radi o mermeru verovatno nije bilo ni jeftino ni lako nabaviti materijal. Takođe, scena svedoči i o dugovečnosti nekih delatnosti.“

Ilija Petrov

 Jovan Bijelić, Ljubavnici u predelu

„Pridržavajući se zadatog okvira da se delo koje se ponovo izvodi mora nalaziti u nekom od domaćih muzeja ili drugih ustanova kulture, izabrala sam sliku Jovana Bijelića iz 1921.godine. Ona se često navodi kao primer Bijelićevog ekspresionizma forme. Tajanstvena je i zbunjujuća – dve statične figure su u prvom planu u odnosu na dinamičnu pozadinu koja ipak ne uspeva da privuče pažnju koliko prvi plan. Sve nelogičnosti i pitanja su me navodila na dalja promišljanja o njoj i konačno, na moj pokušaj da je na ovaj način makar delimično (pr)oživim.“

Jasmina Jevremović

Katarina Ivanović, Italijanski vinogradar

„Izabrala sam ovo delo ne samo zbog stila i estetike, već i zbog toga što korespondira sa trenutnim dešavanjima kod nas i u svetu. Motivi originalnog dela poput uživanja u prirodi, osećanja smirenosti, slobode i prepuštanja lepoti sočnih plodova danas su zamenile one najmračnije strane čovekovog postojanja – panika, zastrašenost, nesolidarnost. Na slici Katarine Ivanović dominira hedonizam, a na našoj egoizam. Zato se ova foto-interpretacija namerno konfrontira sa originalom.“

Lea Stanković 

Jovan Bijelić, Autoportret

„Autoportret iz 1933-1935.godine nalazi se u zbirci Jugoslovenskih slikara XX veka u Narodnom muzeju u Beogradu. Karakterističan prikaz sopstvenog lika, kao boema sa čašom u ruci, a ne sa paletom i četkicama, u enterijeru, podstaklo me je na ovaj izbor. Iza dionizijskog pogleda, krije se oformljen jugoslovenski umetnik 20. veka, osnivač slikarskih grupa „Oblik“, „Samostalni“ i „Nezavisni“. Njegov slikarski opus odlikuje ugledanje na Sezana, kubizam i fovizam i čini ga preko hiljadu dela, u tehnici ulja, tempere, akvarela, tuša, olovke, pretežno slikajući pejzaže, mrtve prirode, portrete.“

Marija Pantelić 

 Đura Jakšić, Devojka u plavom

“Vina, Mila!” Orilo se Dok je Mila ovde bila, Sad se Mila izgubila. Tuđe ruke vino nose. Ana toči, Ana služi, Al’ za Milom srce tuži.“ zapisao je poznati srpski romantičar. Ljubav je otišla, a ostala je nesrećna duša puna neopisive želje za stvaranjem,. Ono što je mene uvek privlačilo kod ove slike, to je složeni i duboki pogled devojke u plavom. Čovek je u nedoumici dok je gleda da li ispred njega stoji živa žena, ili umetničko delo, predstava osobe koja je tada bila živa a sada je nema, objekat koji je nekada bio subjekat (Aluzija na knjigu Saše Brajović, Renesansno sopstvo i portret).“

Minja Lazareski

 Katarina Ivanović, Italijanski Vinogradar

„Katarinin dar primetila je mađarska grofica Čaki koja joj je omogućila da nastavi svoje studije u Umetničkoj akademiji u Beču kojem žene nisu imale pristup. Narodnom muzeju je 1879.godine poklonila petnaest slika, među njima i ovu. Prva je srpska slikarka koja je postala član Srpskog učenog društva. O slici se u suštini ne zna mnogo iako je ona jedan od umetnicinih najboljih radova.“

Nađa Janković

Paja Jovanović, Portret supruge Muni

„Hermina Muni Dauber Jovanović bila je supruga čuvenog srpskog slikara Paje Jovanovića i njegov nepresušan izvor inspiracije. Slika se nalazi u stalnoj postavci Narodnog muzeja a izabrala sam je zbog njihove ljubavne priče. Dopao mi se način na koji je on predstavljao ženu koju voli: nežno, zavodljivo, elegantno, erotično. Kontrast boja, prelivanje iz plave u žutu, iz smeđe u zlatnu je predivan paradoks. Pokušala sam da iznesem emocije koje je i Muni karakterišu na slikama. Potrudila sam se da bar na tren zamislim sebe u ulozi nečije muze.“

Nevena Filipović 

Đorđe Krstić, Utopljenica

Slika iz 1879.godine danas je deo stalne postavke Narodnog muzeja u Beogradu. Razlog iz kog sam izabrala ovu sliku jeste što ona izaziva jake emocije u posmatraču, čak i ako ne znamo ništa o inspiraciji za njen nastanak ili istorijskoj pozadini. Scena je potpuno mirna: tamne nijanse zelene, plave i sive, koje se prelivaju u crnu i zauzimaju najveći deo slike, doprinose da ženska figura i dete budu u prvom planu. Dopalo mi se što slika odiše osećanjima tuge, straha i melanholije, a istovremeno pruža mir time što nije dinamična i dozvoljava posmatraču slobodu tumačenja.

Nevena Spasić

Đuzepe Krof, Žena pod velom

„Poreklo vela možemo pronaći još od Rimskog carstva gde simboliše nevinost i skromnost. Danas se tradicija nastavlja prilikom venčanja. Veo takođe simboliše i nameru da se nešto prekrije. Crte lica koje se naziru ispod ovog klesanog vela ne odaju radost i sreću koju mlada nosi tokom venčanja. Razlog mog odabira jeste upravo misterioznost tog vela. Način izrade i prezentovanje koji izgleda nestvarno s obzirom da je od mermera. Njeno lice je skriveno, ali opet ga možemo razaznati. Bela boja mermera može da se odnosi na mladu i belu venčanicu ali njen izraz lica to ne potvrđuje.“

Stanislava Savić 

Katarina Ivanović, Autoportret, 1836

„Izabrala sam ovo delo iz stalne postavke Narodnog muzeja i ovu umetnicu, prvenstveno jer smatram da je njen rad izvanredan, znanje koje je stekla po Evropi se ovde primećuje u velikoj meri. Postala je inspiracija za pesnike, zbog svog talenta, neumornosti i velike želje, velike ambicije da postane poznata slikarka.“

Teodora Ćizmar

Jovan Bijelić, Ljubavnici u predelu

„Slika je delo Jovana Bijelića, naslikana je 1921. godine i nalazi se u riznici Narodnog muzeja u Beogradu. Na slici je predstavljen ljubavni par na polju, i ta tema nosi aluziju na radost življenja. Uprkos tome, dominantna je paleta mrkih tonova i njihova nevesela lica. Portret dvoje melanholičnih ljubavnika u vegetaciji oslikan zemljanim tonovima asocirao me je na mladi par koji je uprkos proleću i rađanju prirode ostaje zatvoren u privatnom tmurnom prostoru.“

Viktorija Tanasković 

Ljubomir Aleksandrović, Beračica

„Slika se nalazi u stalnoj postavci Narodnog muzeja u Beogradu i smatra se najboljim i najzanimljivijim radom ovog umetnika. Na slici je u fokusu portret mlade devojke setnog pogleda, koja je sa korpom grožđa smeštena u brdoviti pejzaž. Ovo delo poseduje sve kvalitete koji odlikuju najbolju fazu njegovog stvaralaštva, pre svega mirnoću i diskretnost. Kroz koncepciju žanra uspostavlja se spona sa epohom bidermajera ali prisustvom određenih detalja kojima je posvetio dodatu pažnju, odstupa od okvira ove epohe.“

Zlata Lukić

„The Progenetrix“, Lepenski vir

„S obzirom da sam po profesiji vajar i da iskreno volim volim skulpture odlučio sam se za ovu koja je simbol praistorije i Lepenskog Vira, a pritom verovatno i najstarija u muzeju. Njen riboliki izraz mi je oduvek bio intrigantan i pomalo komičan, pa sam u skladu sa tim i reagovao.“

Milorad Mića Stajčić

Kis Van Dongen, Portret žene, 1922.

Flamansko-francuski umetnik fovista Van Dongen, poznat je kao autor portreta i predstava dama iz visokog društva.  Dvadesetih godina prošlog veka, popularnost stiče dečački, mršav izgled i šik autfit kao izraz emancipacije žena i njihovog društvenog uticaja.  Dekadenciju i drskost podvlači blago oborena bretela na haljini.  Manipulacija ženskom lepotom kroz istoriju u kontekstu uspostavljanja i očuvanja određenih društveno-ekonomskih, političkih i kulturoloških  modela, i dalje je aktuelna tema u umetnosti.  Istovremeno portreti žena preplavljuju medije i društvene mreže.  Najčešće ih same kreiramo i postavljamo otkrivajući lične kriterijume privlačnosti.  Sada smo u mogućnosti da to tehnološki ostvarimo samostalno. I to mi se dopada.