Učesnici konkursa
Prošetaj Mojom ulicom
Narodni muzej je pozvao decu i mlade do 18 godina da podele sa nama svoje stavove i odnos prema nazivu svoje ulice kroz konkurs Prošetaj mojom ulicom koji je trajao od 12. avgusta do 12. septambra 2020. godine. Dobili smo preko pedeset zanimljivih radova iz različitih delova Srbije, ali i inostranstva. Zahvaljujemo se svima koji su učestvovali i omogućili nam da uživamo u ovolikoj raznolikosti. Prema izboru Odeljenja za rad sa publikom i odnose sa javnošću Narodnog muzeja u Beogradu, na ovom mestu objavljujemo radove za koje verujemo da će na adekvatan način predstaviti i oslikati raznolikost vaših razmišljanja.
Posebnu zahvalnost za učešće dugujemo Andreju Stojanovu iz Štipa, Severna Makedonija, Lejli Lalić iz Crne Gore, učiteljici II2 Danijeli Jelenković iz škole Dubrava i celom odeljenju iz Knjaževca, za 16 radova koje smo dobili od njih dobili :). Nikako ne smemo da zaboravimo najmlađu učesnicu, Emu, koja sa 4.5 godine, zaista dosta pesmica Duška Radovića zna, po kojoj njena ulica nosi naziv, tako da će kao starija sigurno imati svoj stav i odnos prema nazivu svoje ulice.
Prošetaj mojom ulicom
Ulica u kojoj živim nalazi se u selu Trešnjevici i nema ime. Ona nije kao ulice u gradu kroz koje prolaze kolone vozila. Na kraju naselja, ona se pretvara u vijugavi put koji, koji vodi u obližnja brda. Moju ulicu krase dvorišta puna cveća i kuće poređane jedna do druge. Pored nje se nalaze i malinjaci, a ponegde i visoko drveće koje pravi hladovinu. Nema mnogo vozila, pa je ulica često prepuna dece koja se igraju. Najlepša je u leto kada sazri malina, i bude prepuna prolaznika. Moja ulica je veoma lepa, a bila bi još lepša, ako bi imala ime. Zamoliću starije da joj daju ime, a ja ću je zvati Malinska.
Emilija Poledica III3, OŠ ,,Jezdimir Tripković”, Trešnjevica
Sve ulice u Mačvi liče. Ako prođete selima, u svakom ćete zapaziti isto: put, a sa obe strane kuća do kuće. Isto je i u mojoj ulici u Mačvanskom Metkoviću, selu u srcu Mačve. Kuće su nanizane jedna do druge, a plotovi se jedva primećuju. Neko ko nije iz našeg kraja, pomislio bi da više dvorišta pripada jednom domaćinstvu. Ne bi mnogo pogrešio. Svi u ulici se poštuju. Još uvek postoji moba među susedima. Zajedno su i kada je radost i kada je tuga. Zato se kod nas kaže: komšija pa košulja. To mi je bitnije od naziva ulice.
Mladen Đurđević III5 , Šabačka gimnazija
Prošetaj mojom ulicom
Na prvi pogled,
moja ulica je obična,
i mnogim drugima slična,
ali ona ima posebno mesto
u mom životu
i nezamenljivu lepotu.
Kada sam bio mali,
nije mi bilo jasno,
zašto ulica nosi ime,
po Milošu Crnjanskom.
Ali nisam morao,
dugo da čekam,
da saznam da je on,
jedan od najboljih pisaca XX veka.
Njegova su dela,
blago za naciju,
i mnogi su u njemu
pronašli inspiraciju.
Njegovi romani i knjige,
rešavaju me svake brige.
I sada nakon ove priče,
shvatili ste, da moja ulica
i ostale ne liče.
A kad ne idete na posao,
u školu i nemate neku drugu „smetnju“,
pođite mojom ulicom u šetnju.
Relja Carić II1, Peta beogradska gimnazija
Mentor: Violeta Kecman
Prošetaj mojom ulicom
Živim u jednoj seoskoj, ali veoma simpatičnoj ulici – ulici Đure Siljanovića. O osobi po kojoj moja ulica nosi ime ne mogu puno reći, osim da je učestvovao u Drugom svetskom ratu i da je bio borac. Iako sam uložila mnogo truda da saznam nešto bliže o Đuri Siljanoviću, čitajući mnoge zapise i članke o narodnim herojima, nisam ništa više saznala. Raspitivala sam se i kod starijih ljudi, ali ni oni nisu bili bolje upućeni. Izgleda da je ovaj narodni heroj prava enigma za savremene generacije i trebalo bi mu ukazati veće poštovanje i čast.
Ana Milinković, VIII razred
Moja ulica
Živim u Ulici omorika. Reći ćete da je naziv neobičan, možda… Ali, prve komšije su mi ulice Breza, Lipa, Jasena, Kestenova i tako dalje. Ovo su neobične ulice pune zelenila i visokih stabala u prelepom kraju koji se zove Cerak. Ne mogu se pohvaliti znamenitostima i slavnim imenima, ali mogu prelepom prirodom i čistim vazduhom. U mojoj ulici raste mnogo četinara i to baš omorika, koje nam poklanjaju lepu hladovinu. To me asocira na planinski pejzaž. Ponekad imam utisak da sam na Kopaoniku, pogotovo kada je ceo kraj pod snegom. Svuda oko mene su visoki četinari i jedan mnogo lep parkić u kojem šetamo ljubimce i viđamo veverice i male ježeve. Pošto živim na poslednjem, trećem spratu, kada izađem na terasu, imam utisak kao da živimo u kućici na drvetu. Prelepo je. Tada se nasmejem, uživam u pogledu i još više volim moju ulicu❤️
Vera Vučićević, VI4
Literarna sekcija OŠ „Nikola Tesla“, Rakovica, Beograd
Mentor: Aleksandra Drakulić
Ulica kojom rado šetam je čarobna. To je Skadarska ulica. Nalazi se u srcu Beograda. Ta mistična, uska ulica, dugačka petsto metara, prekrivena kaldrmom kojom su koračali naši čuveni pisci, pesnici, glumci, boemi, postala je nezaobilazna turistička atrakcija. Kada padne mrak i začuju se tamburice iz poznatih kafana, oseti se njen duh koji nas opčini i probudi u nama i ponos i žudnju za lepotom. Ponos je taj koji preovladava, ponos jer hodam ulicom kojom su hodali Đura Jakšić, Momo Kapor, Dobrica Milutinović i mnogi drugi, znani i neznani umetnici, a žudnja za takvim ljudima ne jenjava.
Ivona Abadić III2, Prva ekonomska škola
PROŠETAJ MOJOM ULICOM
(Cara Dušana, Nova Pazova)
Prošetaj putem gde opada lišće,
Dok oseća se miris već poznog leta
Ovde nastale su razne priče
U senci ovog čudnog uličnog svetla.
Ugledaćeš aute koji prolete za čas
Neki neobičan, nervozan svet
Videćeš klupe koje su spojile hiljade nas
I tek po koji zgažen uveli cvet.
Vidiš i stari dedin kesten pred kućom
On upoznao je na hiljade lica
Okružen je stalnom bukom
Naslušao se na hiljade ljudskih priča.
Sad gleda i tebe dok prolaziš tuda
Tužan što nisi više ono malo dete
Već prolaziš odrastao ovuda
Gledajući krošnje što te na denjinjstvo sete.
Dok vetar pirka u jutarnjim satima
I čuje se nervozan lavež lutalica
Poštar tiho čeka na vratima
Takva vam je ova bučna, glavna ulica…
Pesma je posvećena ulici Cara Dušana u Novoj Pazovi, u kojoj živim od rođenja.
Marija Katić, Gimnazija „Branko Radičević“, Stara Pazova
Prošetaj mojom ulicom
Šetao je Knez Mihailovom, uputio se ka Trgu republike. Oči su mu zverale po zgradama te ulice. Osvrnuo se iza sebe i ugledao Kalemegdan. Tamo je ostavio srpske seljake čiji smrtni krici još uvek ispunjavaju njegove uši. Ponovo se zagleda u zgrade. U njima je video austrijske majstore koji očajnički pokušavaju da Zapad Evrope dovedu među narod već naučen na Bliski istok. Jeza ga je uhvatila pri pomisli na svoje pretke. Mesto na kom je stajao označavalo je sukob dve imperije za njegov narod. Iako su dve ljute strane pobeđene, njihovi tragovi još uvek su tu, u Knez Mihailovoj.
Marjanović Milica, I razred, Filološka gimnazija, Beograd
Pročitajte više