Подриње у позном средњем веку

Током 2010. године започета је реализација пројекта Народног музеја Подриње у позном средњем веку, који је замишљен као вишегодишњи пројекат систематског рекогносцирања и сондажног ископавања појединих локалитета на територији општина које излазе на Дрину, од Бајине Баште на југу до ушћа Дрине у Саву. Циљ пројекта је израда археолошке карте овог подручја и утврђивање стања, карактера, обима, вертикалне стратиграфије и датовања евидентираних локалитета. Руководилац пројекта је др Емина Зечевић (e.zecevic@narodnimuzej.rs).

У досадашњем току реализације пројекта (2010., 2014-2019.) рекогносцирана је само територија општине Бајина Башта. На 135 локација евидентирана су археолошка налазишта из различитих епоха, од неолита од позног средњег века, али и  један број гробаља и цркава новијег и савременог доба. Поједини локалитети су регистровани у ранијим обиласцима терена надлежних установа заштите.

У истом периоду су обављена и сондажна ископавања неколико локалитета, међу којима су и три позносредњовековна гробља са каменим надгробним споменицима, евидентирана као некрополе стећака, објављених резултата: 

Локалитет Мраморје (Багруше) у центру насеља Перућац (2010.), са највећим бројем очуваних споменика у овом делу средњег Подриња, категорисан као споменик културе од изузетног значаја за Републику Србију, представља једно од укупно три гробља са територије Србије које је у оквиру пројекта међудржавне серијске номинације стећака уписано на Листу светске баштине (2016.). У две сонде померено је шест споменика (четири слемењака с постољем, сандук и плоча с постољем), у којима је констатовано 16 гробних рака, испод и између споменика, а истражено у целости осам гробова и делимично један дечји, уз извршену антрополошку анализу. Гробне раке, укопане у правилним редовима, садрже скелетне остатке покојника различитог пола и старости, са даскама које су постављане изнад тела. Откриће два новчића у гробовима пружила су поуздану потврду о подизању ових споменика источно од Дрине половином 15. века.

Ископавањима у четири сонде на локалитету Под мраморјем у селу Добротин (2014.), у простору око пет видљивих слемењака с постољем, под  наслагом речне наплавине дебљине и до 1,5м под површином терена откривено је још пет мрамора (два сандука и три слемањака), сви са постољима по чему се ово гробље разликује од већине истовремених гробаља у западној Србији. Истражено је седам гробова испод и у простору око споменика, без налаза, са остацима покојника оба пола и различите старосне доби. Једам мрамор има рељефну представу полумесеца.   

На локалитету Мраморје у Својдругу (Рогачица), делимично су 2015. године истражени  остаци једнобродне цркве са полукружном апсидом на истоку, димензија 13х7м, која представља прву откривену позносредњовековну сакралну грађевину у овом делу средњег Подриња, и за сада једину уз коју су откривени камени монолитни надгробни споменици. Црква је имала две грађевинске фазе и била је фреско осликана. У простору испред западног зида грађевине, плитко под површином терена, откривено је 14 мрамора у облику плоче и сандука, уз бочне зидове још пет, а 26 споменика (плоче, сандуци и један слемењак, од којих поједини имају постоља) је евидентирано на површинама југозападно и јужно од цркве. Истражена су четири гроба, од којих један дечји под даском и мрамором у виду сандука украшеним рељефним стилизованим двоструким крстом. Још две плоче имају украс у виду две рељефне розете, односно уклесане две потковице. Уз остатке осталих индивидуа су такође откривени остаци даски, кованика и уситњене керамике, а у једном и две гвоздене алке и уломак стаклене наруквице. 

На локалитету Кулина, на врху седластог гребена које се протеже приближно по правцу запад – исток, на северној граници села Вишесаве према Горњој Црвици, сондажно су откривени делови трасе бедема и остатака цркве утврђења или утврђеног насеља рановизатијског доба (2016.). Горњи плато издуженог овалног облика, димензија око 70х20 m, био је опасан бедемом ширине 90 cm, а на источном крају, на највишој коти утврђен кулом масивних зидова. Грнчарија показује одлике продукције 6. столећа.

У селу Заовине, на обронцима Таре, мањим сондажним ископавањима (2017.) на локалитетима Град и Црквиште је утврђено постојање бедема касноантичког (?) утврђеног насеља на високој заравни масива Равна стена, са веома мало налаза уситњене керамике, као и темеља цркве брвнаре с краја 17-почетка 18. века у његовом подножју. Истовремено су на потесу Римско гробље истражена два гроба, са остацима покојника под дебелим дрвеним талмпама, без налаза, могуће позносредњовековног гробља уз које је формирано савремено гробље Николића.

Логистичку помоћ и подршку у реализацији пројекта пружиле су јединице локалне самоуправе, а посебно ЈП Национални парк „Тара“, удружење „Црвена стена“ и многи појединци.