Шалитрена пећина, позната у литератури и као Велика Рибничка пећина, смештена је у клисури реке Рибнице, у селу Брежђе, удаљеном око 6 км од Мионице.
Шалитрена пећина је откривена током рекогносцирања долине реке Рибнице које је, крајем седамдесетих година прошлог века, обавила група младих истраживача из Ваљева. Сондажна археолошка истраживања спроведена су 1983, 1985. и 1995. године, од стране Археолошког института и Истраживачке станице Петница. Завод за заштиту споменика културе из Ваљева, наставио је 2000. и 2001. године радове на овом локалитету. Од 2004, истраживања Шалитрене пећине преузео је Народни музеј из Београда, који започиње систематска археолошка ископавања. Ова истраживања се реализују у оквиру ширег пројекта Народног музеја, под насловом Култура и уметност у палеолиту и мезолиту Србије. Руководилац истраживања је Бојана Михаиловић (b.mihailovic@narodnimuzej.rs).
У складу са светским стандардима ископавања палеолитских локалитета где је датовање истих апсолутни императив, од средстава са пројекта је 2006. године одвојен део за датовање културних слојева Шалитрене пећине. Aнализом коштаног материјала стандардном АМS методом, добијени су апсолутни датуми. Граветијенски слојеви датовани су у период 24-25.000 година пре садашњости, док је орињасијенски слој датован у период од пре 31.000 година пре садашњости. Средњопалеолитски слој датован је у период од 38.000 година пре садашњости.
У граветијенском слоју пронађен је стандардни репертоар – стрмо ретуширано оруђе, стругачи, длета, граветијенски шиљци итд. Поред изузетно бројних, углавном фрагментованих остатака фауне, запажено је и присуство већег броја коштаних артефаката, међу којима би свакако требало поменути неколико масивних пројектила. У орињасијенском слоју су, поред бројних животињских костију, откривени и артефакти од окресаног камена – правилна неретуширана сечива од локалних сировина, чунасти стругачи, бројна језгра итд. У мустеријенском слоју присутне су пострушке, левалоа одбици, али и неколико типичних мустеријенских шиљака.
На основу наших досадашњих сазнања може се рећи да Шалитрена пећина у овом моменту представља за сада најбогатије и најзначајније палеолитско налазиште у Србији, једино граветијенско налазиште на простору западног Балкана, a свакако једно од најбогатијих и најзначајнијих горњепалеолитских налазишта у југоисточној Европи.
С друге стране, на основу технолошко-типолошких одлика артефаката од окресаног камена, наметнуо се закључак да индустрија из Шалитрене пећине има блиске паралеле са средњоевропским граветијеном.