На сталној поставци Спомен-музеја Надежде и Растка Петровића изложени су Надеждини портрети жена из Минхена, Србије и Париза у виду слика и фотографија. Шта нам говоре лица ових жена из данашње перспективе у односу на ликовни језик Надежде Петровић и какве су сличности и разлике које увиђамо између њених фотографија и слика? Ако се присетимо чувеног Аутопортрета Надежде Петровић, па се запитамо о односу сликарке према себи и према моделима које слика и фотографише, добићемо мноштво инспиративних прича о времену у којем предводница српске модерне уметности живи и ствара, о личностима са којима долази у сусрет и о разлозима који наводе сликарку да их овековечи.  У разговору са Маријом Ђорђевић, кустоскињом Спомен-музеја, моћи ћемо заједно да дођемо до могућих одговора и изнедримо нова питања која увек воде новим увидима, јер уметност никада није заокружена истина, већ поље за неочекивана сазнања и лична искуства. Претходне пријаве нису потребне, а програм је бесплатан за све посетиоце.