У четвртак, 18. септембра у 18 часова у Кабинету графике Народног музеја Србије отвара се изложба „ТЕЖИМ ПУТЕМ. Ствралаштво страних уметница из Народног музеја Србије“ ауторке Јелене Дергенц. На изложби ће бити представљено тридесет и девет дела – слика, пастела, графика и цртежа, двадесет уметница које су стварале од друге половине 19. до краја 20. века.

Поред француских, изложбом су обухваћена и дела уметница из Русије, Велике Британије, Холандије, Немачке, Швајцарске, Америке, Пољске и Италије чије се стваралаштво одликује модерним изразом.

Сасвим је извесно да су се жене одувек бавиле уметношћу. Ауторство пећинских слика у Алтамири непознато је, али могуће је да их је извела жена, будући да је управо она била везана за огњиште и дом. И надаље кроз историју, несумњиво је да су многе жене стварале остајући анонимне. У сликарским радионицама очева, браће и мужева, давале су свој допринос породичном послу и уметничком стваралаштву, оставши скривене иза потписа великог мајстора. Чак и оне ретке које су оствариле успешну каријеру и стекле признање савременика, сматране су изузецима од правила према којем је способност уметничког стварања иманентна мушкарцу. Ускраћене за фундаментални сегмент уметничког образовања, цртање према живом моделу, уметнице су биле осуђене на такозване „ниже жанрове“ попут мртве природе и пејзажа, који нису били високо цењени. Ипак, и поред препрека наметнутих друштвеним нормама, али и биолошким предодређеностима, уметнице су стварале. Њихова дела, међутим, нипошто не представљају засебну категорију, већ припадају свеукупном уметничком стваралаштву.

У другој половини деветнаестог века број уметница почиње нагло да расте. У фонду Народног музеја Србије налазе се остварења неких од водећих представница овог периода. Роза Бонер, од малих ногу посвећена сликарству, постала је водећа анималисткиња у Француској, овенчана орденом Легије части. Марија Башкирцева, за само двадесет и пет година живота остварила је значајан опус који одражава побуну и непристајање на ограничења. Импресионисткиње Берт Моризо и Мери Касат биле су изузетно цењене уживајући подршку уметника попут Манеа, Писароа, Дегаа и Реноара. Аполинерова муза Мари Лорансен била је уметница особеног израза, док је Сизан Валадон, потекла са самог дна друштвене лествице, изазивала дивљење Тулуз-Лотрека и Едгара Дегаа, задобивши при крају каријере опште друштвено признање.

И ван Француске крајем деветнаестог и почетком двадесетог века све је више уметница које стварају у духу модерне. Шкотланђанка Етел Вокер добија титулу даме за своја достигнућа у уметности, док Ванеса Бел поред сликарског деловања, предводи уметничку групу посвећену савременом дизајну. Као група делују и „Амстердамске госпођице“, Лизи Ансинг, Коба Ритсема и Мари ван Регтерен Алтена, док Сузан Бисхоп Робертсон ствара под утицајем Хашке школе, повремено радећи у школи цртања за девојке. Професионално бављење уметношћу све је чешћа појава, као одраз ширења еманципације жена у још увек конзервативном друштву у којем влада традиционална подела родних улога. До изједначавања у области уметничког стваралаштва долази у Русији у освит Октобарске револуције када се јавља велики број уметница, представница руске авангарде. Радови Хелен Гринхоф и Љубов Козинцове настали су под утицајем конструктивизма, а Соња Делоне у своја остварења уводи принципе орфизма и симултанизма. Поред сликарства, ауторке се баве и примењеном уметношћу, позориштем,
дизајном, а многе су оставиле веома значајан траг као графичарке. Графика је била и главно изражајно средство немачке уметнице Кете Колвиц која је кроз овај медијум снажно изражавала свој протест указујући на свеопшти бол, патњу и неправду.

У периоду након Другог светског рата жене стварају на далеко ширем простору уметничког изражавања, са позиција новоосвојене слободе. Смео уметнички поступак у делу Марије Јареме одражава снажну имагинацију уметнице, док слике Данијеле Кампо из претпоследње деценије двадесетог века, представљају одјеке прошлости прожете носталгичним тоновима и атмосфером магијског реализма, изведене у духу постмодернистичког еклектицизма.