#secanjenaoca
Музејски предмет: Сретен Стојанивић, Мој отац, 1919.
Дигитални предмет: Галија нашег оца
Донатори дигиталног предмета: Ивана и Јелена Јеремић
Белешка донатора:
Можда је један хоби – љубав према пецању и води код нашег оца условио и други: потребу да се направи сопствена барка. Отуда и бродомоделарство.
Наше сећање на детињство је сећање на дуге зимске вечери у којима тата стрпљиво резбари делове за своје галије. И после толико времена, уживање је гледати како од неког дрвета, татином вештином, настају труп брода, весла, једра од платна и ова мала ремек-дела нама за вечност и успомену.