Рођење, смрт, унутрашњи, спољашњи простор, шума, пут, Стари Словени, мајчина утроба – нека су од места и појмова која конституишу Растков поглед на свет, простор и време митских призора и слика. Растков говор о првобитном, тиче се човека, колико и васењене саме јер, како и сам песник пише: „Овде на постељи затварам географију: нема више дужина, ширина; само ногу, руку; све се шири“.

Које су карактеристике Расткове митске слике?
Одакле она долази и куда у савременом свету путује?
Да ли је пут у тајну рођења, смер који води ка смрти?
Да ли се у људском телу налази читав свет?

О овим питањима и својим интерпретацијама књижевног опуса Растка Петровића, говориће нам књижевна критичарка Јована Милованчевић, па предавању које ће се одржати у четвртак 11. јуна у 18 часова.

Програм је бесплатан за све посетиоце, а претходне пријаве нису потребне.