Кроз 20. век, у оквирима српског и југословенског сликарства, могу се уочити два уметничка настојања. Једно које је водило успостављању и одбрани аутономије слике као засебне стварности са сопственим законитостима, у којој је модерни уметнички говор значио реформисање, сликарским средствима, начина на који је одређени садржај виђен и представљен, а у појединим случајевима и потпуно одбацивање референтних оквира чије би упориште било у реалности.
На другој страни налазе се уметничке тенденције којима припадају сликари чији су ставови и уверења били одраз одређених историјских околности, а који су у уметничкој форми, проналазили пут до слике.
Поводом измене на сталној поставци у Галерији југословенског сликарства 20. века, са кустоскињом Јасмином Цукић, пратићемо како су се ова два различита уметничка полазишта преплитала, проналазећи пут до модерне слике, кроз радове уметника попут Надежде Петровић, Косте Миличевића, Ане Маринковић, Саве Шумановића, Миће Поповића, Петра Лубарде, Боже Илића, Радомира Дамњановића Дамјана и др.
Стручно вођење ће се одржати у четвртак 18. јуна у 18 часова. Програм је бесплатан за све посетиоце, а претходне пријаве нису потребне.