Гете и Китс, Бодлер и Кавафис, Црњански и Шантић ‒ различити су по поетикама и сензибилитету, али усмерени ка истом истраживачком питању: како географски простор постаје симболичко искуство. Поетски простори у њиховом песништву постају медиј за испуњавање мапе Доситејевих четрдесетогодишњих путовања. Музички исечци воде ка местима која је Доситеј обилазио, а поезија отвара могућност да се ти амбијенти препознају, замисле и тумаче. Путовању се не приступа само као физичком кретању већ као књижевном топосу у којем топоними постају духовни и морални простори осећања, трагања и потребе за смислом.

Радионица се реализује уз подршку етномузиколога Александре Прадал. Пријаве су обавезне на radionice@narodnimuzej.rs.