Isprva samo čovek sa vrlinama i manama, starozevetni Jona odabran je da postane prorok. Božijom voljom upućen je u grad Ninivu da se propovedima bori protiv zla. Pošavši tamo nerado, iznenada je krenuo suprotnim smerom i ukrcao se na brod. Božiji gnev bio je velik i oluja se nadvila nad morem kako bi potpila brod. Jona je molio posadu da ga bace u more kako bi se spasli. Čim su ga bacili sa broda oluja je prestala, a Jonu grešnog, ali spremnog na žrtvu, u moru je progutao kit. Provodeći tri dana i tri noći u utrobi kita, Jona je shvatio svoje slabosti i pokajao se, a kit ga je po pokajanju oslobodio. Tako je prorok Jona svojim čistim srcem prevazišao slabosti, a božjim milosrđem neočekivano se spasao smrti.
Na Joninom sarkofagu otkrivenom krajem 19. veka na Dorćolu, predstavljene su dve scene stradanja starozavetnog proroka Jone. U reljefu se jasno razaznaje brod i Jona čije telo mornari bacaju pravo u razjapljena usta kita. Odmah pored vidi se isti kit koji Jonu oslobađa i pušta na ostrvo. Frontalna figura Dobrog pastira sa jagnjetom na ramenima, personifikacija je Hrista, konkretno Joninog spasenja, upućujući na hrišćansku ideju o spasenju i vaskrsenju.
Jonin sarofag iz IV veka jedan je među najranijim spomenicima sa hrišćanskom simbolikom sa teritorije rimskog Beograda (Singidunim). Pripada kolekciji Narodnog muzeja i može se do 31. oktobra videti u Starom barutnom magacinu u Donjem gradu Beogradske tvrđave u okviru izložbe Novi sjaj rimskih spomenika. Konzervacija i restauracija rimskih spomenika iz lapidarijuma Narodnog muzeja.

Pročitajte više