Lepenski Vir u popularnoj kulturi
Atraktivnost Lepenskog Vira prepoznale su, među mnogima, i kompanije, organizacije i umetnici, kojima je ovaj lokalitet poslužio kao inspiracija ili zaštitni znak. Mnogi renomirani slikari, od kojih treba pomenuti: Marija Maskarelija, Milića od Mačve, Vojislava Žižića, Dragana Mojovića, Dragana Stojkova, Bratislava Stojanovića, Maricu Radojčić, Mirjanu Lehner i mnoge druge, pretočili su fascinantnost monumentalnih skulptura u vrhunska umetnička dela. Rame uz rame s njima, stajali su poznati književnici, koji su u reči pretočili impresiju Lepenskog Vira: Milorad Pavić, Miodrag Pavlović sa delima Pevanja na Viru, Nova pevanja na Viru, esejem Lepenski Vir: skulptura i mit, zatim Dušan Matić, Zoran Milić, Ivan Gađanski. Za dečiju knjižicu Jovana Janićijevića, Vodena vila iz Lepenskog Vira i klinče iz Vinče, dva lokaliteta su poslužila kao inspiracija, oba posebna i fantastična, svaki na svoj način. Motiv Lepenskog Vira pojavljuje se na poštanskim markama 2003. godine. Jedna od najpoznatijih monumentalnih kamenih skulptura nalazi se na popularnom domaćem keksu, koji možete dobiti uz kafu u mnogim kafićima u Srbiji. Godine 1995, ista skulptura poslužila je kao zaštitni znak akcije Ministarstva kulture povodom proglašenja Godine kulture, „Lepše je sa kulturom“. Skulpturi su dodali naočare za sunce i osmeh, a ona je postala simbol bunta kulture protiv socijalnih vrednosti i položaja koji je zauzimala u društvu.
Naš nobelovac Ivo Andrić, izjavio je za dnevni list „Politika“: „Uzmite Lepenski Vir. Mene je taj događaj uzbudio. Kako istorija progovori ponekad preko tih figura. Kako samo liče na modernu skulpturu. Ali, ne znam da li je naš čovek o tome dovoljno obavešten kada se piše jezikom naučnika. Dođe i meni ponekad da okrenem telefon i da se raspitam neposrednije o nečemu što sam pročitao“. Ivo Andrić nam je ostavio taj zadatak, na kojem i dalje moramo vredno da radimo.
Ana Đuričić
Literatura:
- Jović V. 2008. Dragoslav Srejović i njegovo delo kao inspiracija umetnika, u: Jović, V. (ur.) Dragoslav Srejović i umetnost. Centar za naučna istraživanja Srpske akademije nauka i umetnosti i Univerzitet u Kragujevcu, Kragujevac.