Društvene igre u doba Rimljana

Grčki istoričar Herodot (5. vek pre n.e.) tvrdi da su društvene igre nastale u Lidiji, u Maloj Aziji. Poreklo i vreme njihovog nastanka je, po svemu sudeći, nemoguće utvrditi. Ono što znamo kada su u pitanju društvene igre, jeste da se Rimljani nisu mnogo razlikovali od ljudi današnjice. Obožavali su ih i njima ispunjavali slobodno vreme.

Popularne su bile igre na tabli, koje podsećaju na današnji šah, riziko, igru „mice“ ili „dame“. Neke od igara su nam delimično poznate (ludus latrinculorum, igra najamnika, duodecum scripta…). Pribor se sastojao od stola ili table (tabula lusoria), dve kocke (alea), žetona, piona (calculi), rađenih od kamena, kosti, gline, i pehara (šolje) za mešanje kocki pre njihovog bacanja. Tabla ili sto mogla je biti izrađena od kamena, drveta, gline, metala. Vojnici skloni klađenju, mogli su koristiti i opeku kao tablu. Primerak opeke sa urezanim poljima čuva se u Narodnom muzeju u Požarevcu.

U igri su se „nadmetala“ dva igrača, a pobednik je nazivan Imperator. Tabla je bila izdeljena na različit broj polja (15 x 13, 6 x 6, 7 x 7, 8 x 8, 9 x 9…), a kocke, korišćene za bacanje, imale su, kao i danas, oznake od 1 do 6. Najbolje bacanje su bile dve šestice (Venera), najlošije ono sa najmanjom vrednošću (Pas).
Žetoni su različitog oblika sa urezanim vrednostima – oznakama, kao što su primerci iz Zbirke Dunjić, koji imaju urezanu oznaku X (deset). Mogli su biti i neobeleženi, što je možda značilo da imaju najmanju vrednost. Žetoni su se mogli kretati različito, kao i figure u šahu, linearno, napred-nazad (ordinarii), i koso, skokovito (vagi), pomerajući se za onoliko polja koliko im je dozvoljavalo prethodno bacanje kocki, odnosno dobijena vrednost na njima. U igri duodecum scripta, cilj je bio da se linearnim kretanjem što pre stigne na protivnički početni položaj.

Žetoni i kocke za igru nađeni su u naseljima, utvrđenjima, ali i u grobovima pokojnika različite starosne dobi. Deo grobnog inventara su i primerci koji se čuvaju u Zbirci Dunjić i Kosmaj. Njihovo prisustvo u grobovima trebalo je da potvrdi verovanje kako je životni ciklus hazardna igra, u kojoj je svaki sledeći potez neizvestan, i da sudbina zavisi isključivo od sreće i volje bogova.

Mirjana Glumac, viši kustos

Literatura:

A. Jovanović, Komplet za igru iz groba sa gradskog polja u Nišu (IV vek), Niški zbornik,  publikacija za društveno-istorijska i kulturna pitanja Niša i regiona 3,  Niš 1977, 131 – 142