Medicinska kutija lekara u rudničkoj oblasti
Rimska medicina bila je zasnovana na iskustvima grčkih lekara, čija se lekarska praksa temeljila na sopstvenim i na iskustvima istočnjačke medicine. Pre dolaska grčkih lekara lečenje se baziralo na religiji i magiji. Grčki lekari, mahom robovi, oslobođenici, donose nove poglede na nastanak i razvoj bolesti. Postoje specijalizovani hirurzi, internisti, neurolozi, ginekolozi, okulisti, dentisti. Oni se udružuju u stručna udruženja zvana kolegiji, a osim civilnih formira se profesionalna vojno medicinska služba. Vojni lekari imali su poseban status u društvu. Farmacija se nije razvila u posebnu granu, jer su lekari ujedno bili i farmaceuti. Najpoznatiji lekar antike bio je Galen, koji je svojim iskustvom unapredio medicinu, posebno znanjem iz anatomije.
„Kunem se Apolonom lekarom, Asklepijem, Higijom i Panakejom i za svedoke uzimam sve bogove i sve boginje, da ću se u skladu sa svojim sposobnostima i rasuđivanjem držati ove zakletve… da ću podučiti ovoj umetnosti bez naplate ili pisane obaveze… sve što saznam prilikom vršenja moje profesije… poslovanja sa ljudima… čuvaću kao tajnu i nikada neću otkriti.“ Ovo je deo iz zakletve čuvenog starogrčkog lekara Hipokrata, na koju su se zaklinjali kako njegovi učenici, tako i lekari vekovima, a i danas se u nešto izmenjenoj formi lekari pridržavaju osnovnih načela njegove zakletve. Eskulap se zaklinje Apolonu, koji je po mitologiji bog lepote, svetlosti ali i bog medicine, isceljenja, proricanja, njegovom sinu Asklepiju takođe povezanom sa isceljenjem i medicinom, kao i Asklepijeve ćerke Higija i Panakeja. Asklepijev atribut je zmija, simbol zdravlja, a njegove skulpture sa zmijom se i danas mogu videti u apotekarskim ustanovama. Njegovi sveštenici bili su i lekari sa bogatim znanjem iz oblasti hirurgije i lečenja.
Medicina u rimskim provincijama bila je razvijena kako u gradskim centrima, tako i u rudničkim oblastima kao što je Kosmaj, sudeći po postojanju bolnice (lat. valetudinarium) u okviru stojničkog utvrđenja, centru oblasti, koju je podigao Tit Bebenijus komandant konjičke jedinice II Aureliae novae 179. godine. U oblasti gde se prerađivala ruda olova i srebra, postojanje vojne bolnice, vojnih, sigurno i civilnih lekara koji su imali svoju privatnu praksu, bila je neophodna zbog konstantne opasnosti od upada varvara, velike smrtnosti usled teških uslova rada, epidemija…
Bračni par lekara Sofija i Milojko Dunjić, poklonili su 1976. godine Narodnom muzeju predmete koji potiču sa Kosmaja. Između ostalog darovali su i medicinsku kutiju od bronze (lat. loculis depromit eburnis) koja potiče iz II-III veka. Njena unutrašnjost podeljena je na četiri pregrade – kasete. Svaka od ovih kaseta ima svoj poklopac sa drškama koje su vezane šarnirom za unutrašnje zidove kutije. Na kutiji se nalazi poklopac koji se uvlači u žlebove sa obe duže strane. Mali poklopci i dno dekorisani su paralelnim urezanim linijama koje formiraju pravougaonike. Ovakvi primerci najčešće su rađeni od bronze ili u kombinaciji bronze i drveta, mada postoje i oni pravljeni od srebra i slonovače. Veće kutije imaju dva nivoa, pri čemu su na gornjem držani instrumenti (sonde, igle, skalpeli, spatule), a u donjem, lekovi u pregradama. Tipična je lekarska kutija koja je služila za nošenje medikamenata (tableta, masti, lekova u vidu praha), lekovitog bilja i instrumenata. Lekari (koji su istovremeno bili i farmaceuti) koristili su i skalpele, noževe, klješta, kašičice, stiluse (koji su primarno upotrebljavani za pisanje, ali i u medicini).
U zbirci Dunjić i Kosmaj Narodnog muzeja u Beogradu čuva se nekoliko ovakvih primeraka od kojih je najzanimljiva unikatna kutija cilindričnog oblika sa predstavom Harpokrata. Po verovanju Grka i Rimljana, on je egipatski bog ćutanja, što se poklapa sa osnovnim principima lekarske etike od antike do danas. Među poklonima bračnog para Dunjić su i medicinsko-farmaceutski i kozmetički instrumenti (sonde, igle, ogledala, kašičice i staklene tordirane strugalice za mešanje pri izradi krema i pomada, kamene palete za sitnjenje preparata), koji većinom potiču iz devastiranih grobova sa kosmajskih nekropola. Pretpostavljamo da je medicinska kutija vlasništvo lekara-farmaceuta koji je obavljao službu u rudničkoj oblasti, a koja je pohranjena u njegov grob kako bi mu, po verovanju, i dalje koristila u zagrobnom životu.
dr Mirjana Glumac
kustos Zbirki Dunjić i Kosmaj