У музеју Семберије у Бијељини, од 5. новембра до 7. децембра 2025. гостоваће изложба  СИМЕОН РОКСАНДИЋ (1874-1943), Скулптуре из Народног музеја Србије. У оквиру поставке ће бити представљени неки од најзначајнијих радова вајара Симеона Роксандића, уметника који припада првој генерацији српских академски образованих вајара. У оквиру изузетног уметничког опуса, избором ауторке изложбе, Лидије Хам Миловановић, кустоскиње Народног музеја Србије, издвојено је укупно 12 Роксандићевих скулптура. Међу представљеним радовима, одабрани су и они који чине незаобилазна остварења националне историје скулптуре.

Рођен у Мајским Пољанама, надомак Глине, Симеон Роксандић се школовао у Загребу, Пешти и Минхену. Као награђени дипломац Михненске академије уметности, долази у Србију где је најпре предавао у Ужичкој, па Крагујевачкој гимназији, а потом у Другој мушкој гимназији и Уметничкој школи у Београду. Уз бављење педагошким радом истовремено је стварао скулптуре и јавне споменике попут Споменика на Чукур-Чесми и фонтане Злосрећни Рибар на Калемегдану уз знатан број несачуваних остварења.

Био је један од оснивача српског уметничког друштва Лада 1904. године, као и организатор и излагач у оквиру Прве југословенске изложбе одржане исте године у Београду, излажући и на наредних пет. Био је један од тројице вајара који су излагали у оквиру Прве српске уметничке сликарске и вајарске изложби у Војводини, одржане 1910. године у Сомбору.

Током Првог светског рата Роксандић се најпре ангажовао у војној пољској болници Шумадијске дивизије, затим прошао Албанску голготу, боравио на Крфу и преживео Солунски фронт. После рата постављен је за професора Уметничке школе, а потом је обављао и дужност директора. Пензионисао се 1934. године.

Приређивањем изложбе Роксандићевих радова, Народни музеј Србије подсећа и упознаје публику са незаобилазном личношћу почетака српске новије скулптуре, као и са грађењем њеног места и значаја у савременом друштву.

Изложба СИМЕОН РОКСАНДИЋ (1874-1943), Скулптуре из Народног музеја Србије се реализује у оквиру манифестације Дани Србије у Републици Српској. Истовремено је уврштена у програм Вишњићевих дана који се традиционално одржавају у Бијељини.