Народни музеј основан је указом министра просвете Јована Стерије Поповића, 10. маја 1844. године, као Музеум сербски, који је на једном месту требало да сабере старине и да их за потомство сачува. Организован у првим деценијама свог рада и као установа заштите и као научна, истраживачка установа, која је конституисала национални идентитет и била пресудан актер у развоју заштите баштине, Народни музеј је убрзо прерастао у званичног репрезента државе и друштва, сведочећи и о могућој снази културе и музеја у Србији.

Интензивној делатност прикупљања и развоја збирки, придружен је убрзо и разноврстан истраживачки рад, који је преобразио Музеј од складишта прошлости у приказивачки, демонстрациони изложбени простор. Међуратне године двадесетог века довеле су до велике трансформације, у којој су изложбе, посебно међународне које су се динамично смењивале, уз разноврсну истраживачку и изузетну издавачку делатност, поставиле Музеј као центар информација о изузетном, о лепом, о посебним вредностима националне, али и европске културне баштине.

Последњих деценија, богата изложбена и издавачка делатност, као и разноврсни програми за публику, у којима нове технологије имају посебно место, потврдили су да је Народни музеј важан центар комуникације и извор сазнања, отворен, динамичан и приступачан музеј.

1844
Указом начелника Mинистарства просвете Јована Стерије Поповића основан је Музеум сeрбски – почетак систематског прикупљања и заштите културне баштине у Србији
1848
Први инвентар музеја – укупно 79 редних бројева (новци, повеље и дипломе, рукописне и штампане књиге, стари печати, алатке, посуде, статуе)
1850
Музеју предат портрет Трајановог оца, нађен у Костолу
1853
Указом кнеза Александра Карађорђевића успоставља се звање чувара Народног музеја. Постављен први чувар, Филип Николић
1862
Прва евакуација музејског фонда (24 сандука) због оружаног напада Турака
1864
Увећан музејски фонд збиркама Друштва српске словесности
1864
Приређена прва музејска поставка
1865
Прва археолошка ископавања у Србији, на Руднику
1871
Музејски фонд броји 12.869 предмета распоређених у 19 одељења
1873
Катарина Ивановић, прва српска школована сликарска, поклонила музеју четири своја дела, а три године касније још седам слика и 1.000 форинти за њихово одржавање
1873
Упослен Тома, први показивач музеја; музеј обишао 401 посетилац
1881
Законом о Народној библиотеци и музеју, Народни музеј је издвојен као самостална установа
1882
Постављена прва тематска изложба Скулптуре Петра Убавкића
1882
Пројекат Закона о историјским и уметничким старинама у Србији, први акт о заштити „да се стане напут….. самовољном уништавању старина и њиховом извозу ван земље“
1882
Прва изложба слика Катарине Ивановић
1883
Приређен Списак свију на гледање изложене предмете у музеј – претеча музејског водича; музејски фонд изложен у 3 собе
1883
Откупљене слике Анатом Ђорђа Крстића и Весела браћа Уроша Предића
1886
Краљ Милан Обреновић поклонио музеју збирку од 1.352 примерака српског средњовековног новца и запон хумског кнеза Петра
1887
Откупљени сребрни појасеви из Mраморца
1888
Хаџи Павле племенити Риђички из Мокрина, у Луксору откупљује мумију свештеника Несмина, познату као Београдска мумија, „не за себе, већ за српски народ“
1891
Бертолд Липај поклонио музеју 70 слика млетачких уметника
1895
Музеју предата заоставштина Вука Караџића и слике Мине Караџић
1895
Истраживање римске гробнице у Брестовику
1896
Прва набавка опреме за музејску фотолабораторију
1896
Први пут именован помоћник чувара музејa
1898
Музеју поклоњена чувена камеја из Кусадка са представом цара Константина
1900
Издат први стручни каталог Опис ствари из заоставштине Вука Стефановића Караџића, аутор Михаило Валтровић
1900
Музеју предат бронзани портрет цара Константина
1900
Музеју поклоњен вредни Темнићки натпис
1904
Прва Југословенска изложба (уметници из Србије, Хрватске, Словеније и Бугарске)
1904
Отворена прва музејска поставка која је представљала све збирке (Археолошко одељење са лапидаријумом, Средњевековно одељење, Галерија слика, Вукова соба) и штампан нови каталог Списак слика изложених у галерији Народног музеја
1907
Прво званично евидентирање броја посетилаца: 4.298
1908
Почетак истраживања изузетног неолитског локалитета Винча
1910
Из Народног музеја завршено издвајање етнографских и природњачких збирки
1912
Почетак истраживања Царичиног града
1914-1918
Први светски рат – бомбардовање музеја и девастација музејског фонда, уништен чувени Кличевачки идол, нестао Аријаднин пехар
1923
Музеј имао 10.380 посетилаца
1923
Музејска библиотека броји 1.243 наслова
1924
Уметничко друштво Лада музеју поклонило збирку цртежа Новака Радонића и збирку литографија Анастаса Јовановића
1924
Почетак систематских истраживања локалитета Стоби, које је трајало у континуитету до 1941. године
1925
У музеју основан Графички кабинет
1926
Прва послератна изложба у музеју Ретроспектива слика Павла Симићa
1927
При музеју основана прва конзерваторско-рестаураторска лабораторија
1929
Објављени Српски споменици, Писани споменици и Праисторијски споменици
1930
Едит Честер Бити поклонила музеју слику Камија Писароа Трг испред Француског позоришта
1930
Истраживања Требеништа, која су трајала до 1933. године
1931
Град Амстердам поклонио музеју 48 уметничких дела
1932
Откупљена мермерна копија Фидијине Атене партенос из Хераклеје
1933
Покренут часопис Нумизматичар
1933
Музеј има 7 одељења, 3 лабораторије, 2 атељеа и 12 запослених
1933
Краљ Александар Карађорђевић доноси одлуку о уступању краљевског Новог двора за престонички музеј
1935
Уредбом о спајању Историјско-уметничког музеја и Музеја савремене уметности формиран је Музеј кнеза Павла
1935
Мирослављево јеванђеље предато музеју на даље чување и излагање
1935
Откупљена слика Огиста Реноара Купачица
1936
Музеј кнеза Павла отворен за јавност 18. јануара са савременом музеолошком поставком која представља и националну и европску баштину
1936
Изложба Модерно француско сликарство гостује у музеју
1937
Музејски фонд броји укупно 250.000 предмета, од тога 120.000 нумизмата
1937
Покренут часопис Уметнички преглед, који је излазио до 1941. године
1938
Изложба Италијански портрет кроз векове гостује у Mузеју
1939
Изложба Сто година француског сликарства. Од Давида до Сезана гостује у Mузеју
1939
Музеј има 15 запослених
1939
На јавној лицитацији у Паризу, Mузеј купио Монеову слику Руанска катедрала
1939-1945
Други светски рат; Музеј је био све време отворен за посетиоце
1944
Промена имена музеја у Уметнички музеј
1945
Приређена изложба Српско сликарство 18. и 19. века поводом стогодишњице музеја
1946
Музеј учествује у реализацији изложбе Сликарство и вајарство народа Југославије 19. и 20. века, која гостује у Русији Чехословачкој и Мађарској
1947
Археолошка ископавања Дубравице, римског Маргума, трајала до 1950. године
1949
Примљена збирка Ериха Шломовића
1950
Прва послератна изложба из програма међународне сарадње Радови француских сликара 19. века
1952
Музеју враћен назив Народни музеј; централни је музеј Србије
1952
Музеј је 23. маја свечано отворен за јавност у згради на Тргу Републике коју је добио 1951. године, са новом сталном поставком која је поштовала хронолошке принципе
1953
Прва тематска изложба у новом изложбеном простору – Српска графика 18. века
1954
Основано Просветно-педагошко одељење, једно од 9 одељења музеја
1954
Почетак систематског истраживања Космаја, која је музеј водио до 1978. године
1956
Универзитет у Београду предао музеју на чување, обраду и излагање вредне нумизматичке збирке Ђорђа Вајферта и Филипа Ферарија, а 1959. и Љубомира Ковачевића
1957
Музеј имао 163.000 посетилаца
1957
Прва покретна едукативна изложба, Цртежи и пастели Моше Пијаде гостује по Србији
1957
Почетак истраживања Новог Брда, које је трајало до 1962. године
1958
Покренут Зборник радова Народног музеја
1960
Основано Друштво пријатеља Народног музеја, први председник Криста Ђорђевић
1960
Почетак истраживања изузетног неолитског локалитета Плочник
1960-1962
Истраживања Петрове цркве у Новом Пазару
1961
Божидар Марић поклонио музеју слике Камија Писароа, Огиста Реноара и Камија Короа
1962
Изложба Константин Данил
1963
Музејски фонд броји 195.688 предмета
до 1963
Из музејског фонда уступљен знатан број културних добара Војном музеју, Музеју града Београда, Музеју Вука и Доситеја, Историјском музеју Србије, Музеју примењене уметности, Галерији фресака, Музеју савремене уметности
1964
Због почетка до сада једине реконструкције зграде музеј затворен за посетиоце
1964
Зграда у којој се музеј налази, подигнута по пројекту арх. Николе Несторовића и Андре Стевановића, проглашена за споменик културе
1965
Покренута едиција Класицизам код Срба, изашло осам томова
1966
Музеј је свечано отворен 7. јула с новом сталном поставком конципираном по естетском принципу
1966
У музеју гостује изложба из Холандије Винсент ван Гог, која је имала преко 300.000 посетилаца
1967
Реституција Аријадниног пехара из државног музеја Шарлотенбург у Берлину
1967
Љубица Луковић поклонила легат Надежде и Растка Петровића
1968/69
Прве изложбе музеја које гостују у иностранству: Српско сликарство између два рата, у Немачкој, и Неолит централног Балкана, у Великој Британији, Данској и Немачкој
1969
Поводом 125-годишњице музеја отворене изложбе Средњовековна уметност у Србији и Кроз историју Народног музеја
1971
Организација велике изложбе Уметност на тлу Југославије (од праисторије до данас), у Паризу
1971-1991
Ђорђе и Лала Лучић-Роки поклонили збирку слика и уметничких предмета
1972
Музејски фонд броји око 200.000 предмета
1973
У састав музеја улази Галерија фресака, основана 1951. године
1975
Отворен Спомен музеј Надежде и Растка Петровића
1976
Милојко и Софија Дуњић поклањају музеју своју археолошку збирку
1976
Прва изложба ликовних радова ученика Ликовно пролеће установљена поводом Дана музеја, одржавана до 2002. године
1977
Почетак систематских истраживања римског утврђења Дијана, које траје и данас
1978
Музеј Лепенски Вир отворен поред измештеног локалитета Лепенски Вир
1979
Музеју прикључен Музеј Вука и Доситеја, основан 1949. године
1980
Изложба радова центра за конзервацију, прва те врсте у Србији
1980
Заоставштина Љубомира Мицића предата музеју
1983
У музеју гостује изложба Мајстори светског сликарства из збирке А. Хамера
1985
Криста Ђорђевић поклонила слике југословенских аутора
1985
Јован Смодлака поклонио слике југословенских аутора
1988
Слике југословенских и европских уметника поклонили Арсо и Војка Милатовић
1988/89
Изложба Антички портрет у Југославији гостује у Москви, Франкфурту, Мадриду и Барселони
1991
Прва изложба за слепе и слабовиде Београдска скулптура 1900-1950
1994
Музејски фонд броји око 300.000 културних добара
1996
Отворен Археолошки музеј Ђердапа у Кладову, који представља резултате истраживања великог међуинституционалног пројекта Ђердап
1996
Четири дана након што је украдена, враћена Реноарова Купачица; са сталне поставке повучена дела из Збирке стране уметности
1996
Централни регистар покретних културних добара музеја Србије – почетак примене нових технологија у стручно-научној обради културних добара
1997
Изложба Пјер Огист Реноар из збирки Нардоног музеја
1998
Изложба Надежда Петровић: пут части и славе
1999
Због НАТО бомардовања повучена стална поставка музеја
2002
Изложба Од Лепенског Вира до модерне уметности, под покровитељством премијера Зорана Ђинђића, у оквиру кампање за обнову музеја
2002
Од 1945. до 2002. године Народни музеј је објавио 433 публикација, каталога изложби, каталога збирки, монографија, часописа, водича и друго
2003
Повучена стална поставка због катастрофалних услова, микроклиматских и безбедносних
2004
Изложбу Импресивно! за 10 дана видело 42.000 посетилаца
2004
Основан Дечији клуб Народног музеја; у активностима је до данас учествовало више хиљада деце и младих
2004
Почетак систематског истраживања Шалитрене пећине, изузетног палеолитског локалитета
2005
Формирано Одељење за превентивну заштиту
2005
Мирослављево јеванђеље уврштено је на листу УНЕСКО Памћење света
2005/2006
Изложба Непозната прича о модерној уметности гостује у седам градова Јапана, преко 300.000 посетилаца
2005
Драгослав Дамјановић даровао музеју своју уметничку збирку од 222 слика и графика
2006
Комплетирана електронска база целокупног музејског фонда
2006
У музеју гостује изложба из Лувра, У додиру с антиком, којом музеј почиње да спроводи стандарде приступачности
2006
Влада Републике Италије доделила је Народном музеју медаљу за сарадњу у области културе
2006-2007
Све збике музеја конзерваторски прегледане, баркодиране, спаковане и припремљене за селидбу
2007
Музеј гостује у Италији, у Кому, са изложбом Импресионисти, симболисти и авангарда, у Италији, у Адрији, са изложбом Балкан. Античка цивилизација између Дунава и Јадранског мора и у Загребу, Хрватска, са изложбом 100 врхунских дела хрватске уметности из Народног музеја; дела из музеја видело преко 200.000 посетилаца
2008
Изложба Винча – праисторијска метропола, у сарадњи са Музејом града Београда, Филозофским факултетом и Галеријом Српске академије наука и уметности
2009
Прва велика изложба националне уметности новог века Век српске уметности. 1850-1950, под покровитељством председника Румуније и Србије, гостује у Букурешту
2009
Музејски фонд има 400.000 предмета
2010
Изложба 100 година српске уметности имала је 100.000 посетилаца за 45 дана
2010
Изложбу Паја Јовановић видело је 160.000 посетилаца за три месеца трајања
2010
У председничкој палати Квиринал, у Риму, гостовала изложба Италија и конзервација величанственог кратера, под покровитељством председника Италије и Србије
2011
На изложби Поклон збирка Драгослава Дамјановића представљен овај изузетан дар
2011
Завршена реконструкција Музеја Лепенски Вир, по пројекту арх. Синише Темеринског и Марије Јовин. од јуна отворен Центар за посетиоце – Музеј Лепенски Вир
2011
Музеј је реализовао 34 изложбе у Народном музеју и у другим просторима у Београду, Србији и иностранству, које су имале 187.323 посетилаца
2012
Завршена реконструкција и санација Музеја Вука и Доситеја и отворена нова стална
поставка
2013
Изложба Константин Велики и Милански едикт 313. Рађање хришћанства у
римским провинцијама на тлу Србије, поводом 1700 година од доношења Миланског
едикта
2013
Изложба Завети и поруке. Стефан Немања – девет векова
2014
Изложба Светлост у мраку Првог цветског рата. Протагонисти импресионизма у
Србији, поводом стогодишњице од почетка Великог рата
2015
Народни музеј у Београду, дoбитник награде „Михаило Валтровић“ Музејског
друштва Србије за изузетне резултате у стручном раду
2015
Изложбa Надежда Петровић. Поводом 100 година од права на вечан помен. Избор
слика из народног музеја у Београду, за 40 дана видело 23.000 посетилаца у Медија центру
Дома војске
2017
Народни музеј у Београду, добитник награде НК ICOM Србије као музеј године за
учешће у европском пројекту Ceramics and its Dimensions
2018
Након санације и адаптације, 28. јуна је отворена стална поставка у згради на Тргу
Републике. До краја године Музеј је обишло преко 150.000 посетилаца
2019
Поводом 175 година постојања, Народни музеј у Београду одликован је
Сретењским орденом првог реда
Прочитајте више