Кршевица се налази на обронцима планине Рујен, петнаестак километара јужно од Врања и недалеко од Бујановца. Локалитет Кале захвата издужени плато са падинама, одакле доминира поглед према долини Јужне Мораве и Врањској котлини.
Први значајни резултати, током археолошког истраживања 1966. године, показали су да је реч о веома значајном налазишту које има све елементе утврђеног насеља – акрополе са подграђем. Најновији резултати систематских истраживања која су започета 2001. године у организацији Археолошког института у Београду, у сарадњи са Народним музејом у Београду и Народним музејом у Врању, уз учешће Филозофског факултета у Београду, показују да најстарије насеље на платоу потиче из касног бронзаног доба (13–14. века пре н.е.). Најбогатији слојеви, у неким случајевима високи и до 5 м, припадају остацима архитектуре и многобројним археолошким налазима који се могу определити у временски распон од краја 5. до почетка 3. века пре н.е. Природни гребен са мањим платоом искоришћен је за формирање утврђења са акрополом, на којој је пронађен већи архитектонски комплекс са грађевином. У самом подножју откривен је простор назван „хидротехнички комплекс“, чији централни део заузима платформа широка око 5 м, озидана низом пажљиво обрађених квадера. Од ње се даље рачвају два бедема од великих блокова, између којих је откривена добро очувана грађевина с полукружним сводом, грађена од масивних тесаника. Цео овај комплекс састојао се, поред већ наведеног, и од мањих зидова, подзида, многобројних пећи, као и вертикално засечене падине с великим бројем рупа и лежишта за стубове и хоризонталне греде.
Бројни археолошки материјал углавном припада широком репертоару грчких импортованих луксузних посуда из атичких или северноегејских радионица, или хеленизираној грнчарији за свакодневну употребу (питоси, амфоре, кухињска керамика). У мањем броју заступљен је накит (фибуле, прстење, наушнице, стаклене перле, игле), бронзани и гвоздени предмети, као и новац Филипа II, Александра Великог и њихових наследника. Начин градње и покретни налази речито сведоче о високом културном нивоу становника овог, за нашу земљу, јединственог насеља. Најмлађи хоризонт на локалитету припада Скордисцима и Дачанима који су у 2. односно 1. веку пре н.е., користили ово погодно место као успутну станицу за пљачкање богатих области у Македонији и Грчкој.
Начин организације простора у Кршевици, врста архитектуре, импортована керамика, новац и други налази јасно указују на грчко присуство и значај овог насеља, које је све време одржавалo блиске везе са Егејом. Наведене чињенице су отвориле питања о функцији и имену ове најсеверније насеобине са хеленским одликама и директно нас довеле у везу са Дамастионом, рудничким градом који је забележио само Страбон у својој Географији, а који ни до данас није убициран. Разлози за претпоставку да се Дамастион налазио у долини Јужне Мораве, на месту локалитета Кале у Кршевици, с временом су све већи, али ће коначни одговор пружити само даља ископавања.
Интернет презентација локалитета Кале-Кршевица
Прочитајте више