Zok

Prva sistematska istraživanja praistorijskog lokaliteta Zok–Varheđ (Zók Várhegy) realizovana su 1920. godine. Selo Zok se nalazi 16 kilometara jugozapadno od Pečuja, u mađarskoj Baranji. Nalazište leži na uzvišenom, 168 metara visokom, trapezoidnom platou koji se prostire u pravcu sever–jug. Skoro sve strane brega padaju strmo ka dolini pečujskog kanala, a jedini prilaz nalazi se sa jugozapadne strane sa koje se, jednim blažim usponom, izlazi na plato.

Uz podršku Ministarstva prosvete Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca Narodni muzej u Beogradu je, u periodu od avgusta do novembra 1920. godine, realizovao arheološka iskopavanja ovog lokaliteta. Za nepuna tri meseca, kustos Dušan Đ. Karapandžić (1888-1963), arheolog i profesor latinskog jezika, istražio je površinu od 980 m² gde je tokom istraživanja pronašao preko 3000 značajnih arheoloških nalaza od keramike, kosti i kamena, koji svojim stilskim karakteristikama ukazuju da je reč o svetu badenske i vučedolske kulture (kraj IV i početak III milenijuma pre n. e.). Najzastupljeniji tip posuda otkrivenih tokom Karapandžićevih iskopavanja lokaliteta Zok–Varheđ predstavljaju šolje, pehari, minijaturne zdele i zdele sa krstolikim stopama. Takođe, pored keramičkih posuda pronađeno je na stotine keramičkih tegova, glačanih sekira i koštanih alatki.

Nakon iskopavanja Dušana Karapandžića, 1943. godine manja sondažna istraživanja sproveo je kustos pečujskog Gradskog muzeja Đila Torok (Gyula Török). Nova velika sistematska istraživanja lokaliteta Zok organizovao je profesor Ištvan Ečedi (István Ecsedy) u periodu od 1977. do 1982. godine.

Jovan D. Mitrović